Просветни гласник

ФИЛОСОФИЈА И НАУКА 425

гима укрштали, једии од других бежали, звале дуге ратове, велика комешања народа једни су се у друге међусобно претаиали. И а кадгод и образовање нових народа. Требахај покрет није се ограничио само на уну- ће, децо моја, да вас упознам са унутрашњом трашњост Галије; Гали из свију раса иђаху , исгоријои нагаих предака Гала, који заслукаткад у безбројним четама да траже на да- жују да их пратимо на њнховом дугом пулеко пљачку и место где би се могли на- товању. По том ћемо се вратити на исту станити. Шпањолска, Италија, Германија, земљу наше отаџбине, у којој ћемо се заГрчка, Мала Азија, Африка, биле су нозор- бавити само о ономе, што се у њеним границе ових галских екснеднција, које су иза- ницама догађало". (Наставиће се)

I ФИЛОСОФИЈА И НАУКА (ОД ВУНТА)

Од некога времена шири се и међу наученим светом мишљење, да ј^; ФилосоФија наука, која је била па црошла. Овако мишљење полако је иродрло и међу саме филосоФе. ФилосоФпја је своју творачку нериоду претурила и она живи само још у историји. Тако се говори но негде п у круговима самих ФилосоФа. Данашњи философ ирема овоме, одулсио је свој дуг н најбоље је учииио, ако Философске системе нрошлостн обнови н задрлш их у иамћењу за садашњост. Н ако не могу да се сложим са одушевљеним мишљењем некојих метаФизичара, који, не обзирућн се на ову историјску струју о вредности ФилосоФије, хоће ношто ио то да васноставе „краљнцу наука" на стари престо Платонске славеи велнчине,то ипак мислим, да се из дана у дан множе знаци, који наговешћују ПЈШмену у иогледнма на задатак ФилосоФије. Као најважнијн знак, чини ми се да је тај, што се увећава број људи, који се баве философским иитањима изван круга самих ФилосоФа од струке. И заиста, док со философи од заната баве сада ноиајвише интерпретацијом старих и прошлих система и задовољавају се нримењивањем Филолошке вештине ради објашњења најглавнијих дела ФилосоФске литературе, дотле је посао самосталне снекулације остављен у део „кору снецијалиста". Овде видите протестантску теологију, како брижљиво расиравља питање : да ли је хришћанској дох л матици нотребна метаФизика ? Или : да ли ће боље бити за теологију да остави за навек непоуздан метаФизички основ?

И, докле теолошки метаФизичари иозиваЈу у помоћ час Шелинга или Хегла, или старију онтологију, догле њихови пЈ10Тивници сматрају Канта као мислиоца, који је једном за свагда одредио однос религије ирема философији. Онамо онет видите католичку теологију, како се униње из петних жила, да поврати старо време славне сколастике! Она вам иази на сваки миг савременога ФилосоФа, не би ли како год измамила какву мисао, која се већ налази у листинама Алберта Великога. Срећом, није јој много стало до тога, коме систему фцлософском треба дати нрвенство, и у томе погледу сретнија је много одсиоје нротестантске сестре, пошто је непогрешни папа ирепоручио највећег свеца цркве из XIII века Тому Аквина као највећп ауторитет за све клерикале. Не мање осећа се живи философски покрет у правништву и у државним и друштвеним наукама. Сличности са природоправним рационализмом оба нрошла века сусрећу нас и овде. подупирући се на Философске величине најскорије нрошлости. Ну још од знатнијег дејства јесу без сумње разнолики самосгални иокушаји философских друштвених теорија, које поннчу више из круга правника и народних економа, него из круга ФилосоФа са катедре и, које већим делом постају и живе у социјалном иокрету наших дана. Алн један цењен и уважен правац ностоји инак, који на сусрет овим тежњама заузима положај хладан и самосталан, не нагињући оваким тежњама. Наше историјско испити54