Просветни гласник

502

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЧУСКОЈ

ввше нигде не налаае. Таке су : Мамут, огромни сдон, впсок 5 до 6 метара, обрастао риђом длаком, с предњим зубима на лук савијеним, 4 метра дугачким, носорог с исиреграђиванпм ноздрвама, велики водени коњ, велики пећински медвед, велика пећинска дивља мачка, јача од данашњег лава или тигра, хијена пећппска, велики ирландски медвед, знатан но грдним својим роговима, итд. „Препотопски људи нису били сви од једнога племена, него их је било више врста. Пошто се не ноже знати, како су се звале те народности, научннци су их назвали по местима, где су први пут од којега племена костури нађени. Тако се разликује : 1-во 11леме Канштатско, нрозвано тако по некој пећини близу Канштата (у Виртембергу) где је 1700 први пут вађена лобања једна од овога племена; иста показује интелигеицију мало развијену и дивљачке нагоне; 2. Племе Кро-мањонско, од којега је 1868 први сеелет нађен у пећини Кро-Мањону у Дордоњи; 3. Племе Гренељско, којега су кости нађене у земљишту под Паризом; 4. Племе Фурфоско, ископано у земљишту Мозела. Колнко се по костима моаге пресудитн, људи су ова три иоследња племена били снажни и врло развити; високи су били на 1 м. 53 до 1 м. 78 готово као и садашњи људи ; њихове лобање показују међу тим интелигенцпју врло мало развијену. „Само се по животу данашњих дивљака може саставити нека мисао о мучном живљењу ових првих људи. Они су у малобројним гомилама тумарали овамо онамо, јер је у оно време Француска била веома слабо насељена. Склоништасутражили у пећипарима, а око њих су се отимали с дпвљим зверовима; неки их називљу итроглодигпма или пећннарима за то што су у пећинама становали. Одевали су се кожама животпња које су убијали ; хранили су се оним што би им случајно ловом или риболовом до руке дошло, или шго би имали од стада северних јелена које као да су били већ некако прппитомпли као данашњи Ланонци. Скупљали су се у гомиле за нападање каквога грдпога мамута, за опкољавање сгада бивола и дивљих коња или за одбрану од великих лавова. Много пута би те чете и једна на другу нападале с највећом жестином ради северних јелена или дивљачи. По уре-

зотинама од човечије руке, које се налазе на лооањама људи тога времена, може семислити да су ови дивљаци и јели једни друге, као што се н данас међу собом једу нека нлемена у Аустралији. „У првобитним цивилизацијама распознаје се више векова који се деле по оружју. 11о томе се век кватернарни или век пренотопских племена може назвати веком луианога камена. Човек је кремен или шљунковиг какав камен разбијао, лупајући један о други, те је тако добијао оштро камење од неједнаког облика, и исто је после насађивао тако да може имати секире, копља, стреле ; или је од истога правио стругаљке, којима се служио да чисти дивљач или да струже коске. Чудно је, како су ова тако днвља племена опет имала неки укус за уметност; који се ни у касније доба не налази, ма да су каснија племена била иначе на већем ступњу образованости. На роговима јеленским, на одломцима слоновских зуба, на обичним комадима дрвета находе се врло прости али ванредно уснешни и погођени нацрти животиња тога времена, као што су: мамут, северни јелен, дивљи јарац, пећински медвед, па и сами људи. „2. Иредисторичке расе другога иериода. После првих препотопских или фосилних раса настале су у Француској опет расе иредисторичке, којима се не зна нмена, н које се зову нредисторичке расе другога периода. Сва је прилика, да су се те расе доселиле с Истока. Гробови су има највише по северној и западној Галији, и по томе се на томе крају садашње Француске оне и становале. Њихови се гробови распознају по томе што су кости у њима опрљене, и из тога се изводи, да они своје мртве нпсу сахрањпвали, као што су чинили људп кватернарног периода, него да су их спаљивали. „Карактеристична црта ове цавилизације јесте што место лупаног камена настаје глађено камење. По томе се овај нериод може назвати и период глађенога камена. С грдним стриљењем и вештином људи су тога времена трли камење једно о друго, те су им тим начином давалп иравилпији облик и већу оштрину. Тако су рогове јелење проврћивали, камење су насађивали на држаљице, стреле од кремена заоштравали су и правили их зуп-