Просветни гласник

508

учитеаска школл у београду

Члан 2 4. Сиромашни и ваљани ученици добијају државно благодејање према правилима, која се пропишу. Члан 2 5. Ученици, којп су уживали благодејаље, дужни су примити и вршити учитељску службу. Који то не би учинили, не ће добити друге државне службе. Обвеза та траје шест година. Члан 26. Предавање се почиње одмах после свршеног уписивања, првих дана у месецу Септембу, и продужава се непрекидно, осим недељних дана н оспм времена, које је одређено за школски одмор. Члан 27. Време, које се пропише за свакогодпшње скекурзије, употребљаваће се на нрактично познавање отаџбине и онога, што се учи у школи (из земљописа, јестаственице и т. д.) Догични професор пратиће и поучавати пигомце у путовању, за које ће завод трошкове подмиривати. Члан 28. Одмор о Божићу и Васкрсу траје по недел.у дана. Осим тога одређује се велики одмор од два месеца, од почетка Јула до конца Августа. Члан 29. Испит ученика бива један пут у години: у месецу Мају и Јуну. Но из предмета, који се уче и свршавају за пола године, држи се испит после сваког појединог течаја. На испитима треба да се види сав напредак, који су ученици постпглн за школску годину. Министар просвете одређује, ко ће присуствовати испитима. Члан 30. Ученици најстаријег разреда дужни су на спршетку учења положити учитељски испит. Али за то неће полагати обичног испита, који се на крају школске године полаже, а резултат годишњих бележака њима ће вредити као општп резултат. Који ученик из једног илп два пр'едмета добије слабе оцене у општем резултату, примаће се на учитељски испит, иошто белешку из тих предмета иоправи иачином којим се испитне белешке иоп| ављају.

Време за држање учитељског испита одређује министар просвете и црквених послова у прави.шма о томе испиту. Члан 3 1. Даља упутства у смотрењу унутрашње управе, распореда., начина предавања, порегка и владања у заводу као и закон школски, пздаће министар просвете и црквених послова.

Према одредби члана 30. овога закона, ученици најстаријег разреда дужни су на свршетку учева положити учитељски испит по нрописаним за то правидима. До сад су та Лравила издата два нута. Ио Правилима од 22. Марта 1873. године учитељски су испити бпли: писмени, усменп и практички. Писмени испит нодагао се из ових наука: Педагогпје, математике, псторије оншге и српске, земљониса, јестаственице, Физике и хемпје. Усмени испит подагао се из: Науке хришћанске, српског језика, педагогике (георија, историја, методика, психодогија), псторије опште и српске, земљоииса, јестаственице, физике, хемије, науке о чувању здравља, пољске нривреде, математике и немачког језика. Практички исппт био је из : Црквеног иевања, гимнастнке и школског рада. Но новим Правилима у 20. Фебруара 1883. године учигељски јеиспиг: писмен, усмен и практичан. Писмени иснит полаже се само из: Педагогике, психологије и исторпје педагогпке. Теме за писмени испит одређује одбор на предлог дотичног наставника. За израду задатка даје се највпше пет часова, и то увек пре подне. Ученику који свој задатак изради новршно, а који покаже и слабо знање језика п рђаво излагање масли, закраћује се даље нолагање испита. Израђени писмени задаци чувају се у архиви Учитељске школе. Усмени испит полаже се из ових наука : Науке хришћанске п црквеног певања, српског језика и литературе, историје српске и опште са земљописом, педагогике са ис-