Просветни гласник

УЧИТЕЉСКА ШКОЛА У ВЕОГРАДУ

торијом и психодогије са логиком, рачуниде са геометријом н природннх наука. Питаља усменог испита истављају се на листиће, и то најмање по три нитања на груиу; а дистића мора бити бар три више него што имаде исннтаника. Усмени испит једнога кандидага траје по сахата. Ученик који на усменом испиту падне из три групе наука, одбија се од даљег полагања испита и упућује се на испптнадругу годпну. Учеиику, који падне из једне или дие групе наука, допушта се ионравити испит одмах с почетком нове школске године. Практички је испит само из рада у школи. Предавање бива увек у школи од једног разреда. Ова Правила вазке и данас, и много су потнунија од пређашњих. Од 1870. до краја 1884. године, дакде за четрнаест година, Учитељска школа имала ј'е пет управитеља. Први управитељ Учитељске школебиоје Петар КариК. Он је на то место постављен 3. Новембра. 1870. године. Пре тога он је био проФесор војне гпмназије у Кијеву. Умр 'о је 16. Јуна 1871. године. Сима ЖивковиК ностављен је за управитеља 19. Августа 1871. године, а остао је на управи до 1.Новембра 1875. године, и тада је враћен опет за директора у гимназију крагујевачку. Сад је директор пиже гимназије у Врањи. Стеван Д. ПоаовиК, као секретар минист. просвете и дрквених послова, постављен је за унравитеља 11. Августа 1877. године, а 11. Марта 1880. године премештен је опет за секретара у мипистарство просвете и црквених послова. Сад је начелник одељења за просветне послове у истом министарству. Светозар МилосављевиК, проФесор Учитељске школе, ностављен је за управитеља исте школе 26. Марта 1880. године, а 23. Децембра исте године премениен је за директора у београдску гимназију. Није више у државној служби. Љубомир КовачевиЛ, проФесор Учптељске школе, постављен је за управнтеља 12. Јану-

509

ара 1881. године, а још и сад палази се у тој дуагности. Осим ових сталпих управитеља вршили су и ноједини нроФесорп иривремено дужност управитељску, и мп ћемо то наноменуги на свом месту. Ирве године, 1871. имала је Учитељска школа поред управитеља КариКа, још само једног проФесора, и то г. Стеву Д. Поиовипа, који је 3. Новембра 1870. године постављен за проФесора а 25. Маја 1874. године разрешен од дулшости по својој молби. Он је даклеса горепоменутом управитељском службом провео свега у Учитељској школи 6 година 1 месец и 23 дана. Даље радилн су у Учитељској школи од 1871. до краја 1884. године овн наставници 1 ) : Живојин ЋириК, суплент, од 6. Фебруара 1871. до 10. Сенгембра 1872. годиие, ког је дана умр'о. Гргур МиленковиК, суплент, од 6. Фебруара 1871. до 5. Фебруара 1872. године; за тим послатје на страну као државни питомац за техиичке науке. ВиКентије МалетиК, учитељ лепог писања, од 26. Фебруара 1871. до 1. Септембра 1873. године, и тада је нремештен у београдску гимназију. Сима ЖивковиК, од 19. Августа 1871. до 26. Јануара 1876. године, кога смо већ горе Споменуди. Милош ЂуриК, супдент, од 18. Септембра 1872. до 9. Априда 1874. године, ког је дапа умр'о. Њ тар Прс/траговиК, учитељ тедесног веџбања, од 29. Јула 1871. до 19. Марта 1877. године. Умр'о је 10. Јуна исте 1877. године. Јеврем Илић, од 15. Августа 1871. до 31. Октобра 1872. као учитељ; од 1. Септембра 1877. до 1. Априда 1878. као предавач ; од 26. Марта 1880. до 4. Септембра 1881. као проФесор, а од 6. Новембра 1884. год. као хонорарни предавач. Живота Остојић, нредавач, од 4. Децембра 1872. до 15. Августа 1874.

') Дебедим су слоиима нашгампана имева опих паставиика, који и данас још раде у Учитељској шко.ш.