Просветни гласник
519
БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСБЕТИ И ШКОЛАМА
Девојачко свеучилиште. — 1 9. Јуна ове године отворила је краљица енглеска, у при оуству многих принчева и нринцеза, у присуетву кентебуријскога митрополита и мно ога света разних стадезка, новоподигнугу школу : „ К о у а 1 Н о 11о\уау Со11еде» близу Егема, малене варошице између Лондона и Виндзора. Ова је школа задужбина милионара Холоаеј а, којн је чувен у Енглеској због многнх својих хуманитарних дела. Школа ће бити право свеучилиште за девојке. У њој ће бити места за 2 50 до 400 ученица (шгуденткиња). Свака ће девојка имати своју засебну спаваћу собу и засебну собу за рад, а на сваких шест девојака долази по један салон. У овом огромном здању, које ивноси 5 50 стопа у дужину и 576 стоиа у дубину, има више од 1000 соба. Осим тога има једна прекрасна библиотека, за коју је знатна сума одређена, неколико великих читаоница, прекрасна галерија слика, лепа црква у истом здању, ванредно лепо намештени кабинети Физакални, хемијски и јестаственички, а тако исто и лабаторије, велике просторије за гимнастнку и басени за пливање. Башге су око университета иешто што нећете скоро нигде више наћи, а износе преко 9 5 дана орања. Што се тиче уређења кухињског и кућњег као и електричког осветљења, нема му никакве замерке. Кад се узму сви издацн у рачун, трошкови износе близу 1 милијун Фуната штерлинга, т. ј. око 2 5 милијуна динара
Писменост у Русији. — ^а К е V и е с1 е ГОг1еп1» бр. 11. од 29. Јуна 1886. г. донео је, по иодацима погдрпеним из извештаја које публикује централна канцеларија статистике у руском министарству унутрашњих иослова, ову белешку о писмености рекрута руских у времену од 1874 до 188 3 године. Што свакога одмах на први поглед мора да задиви, то је — вели поменуги часопио
— та немила појава, да се број писмених рекрута у овој десетини знатно смањио спрам бројева у оној десетини која је овој претходила. Тако у пределима Висле било је прошде периоде 16, 79 од сто писмених, а сада (1 883 г.) нема их више од 14, |8 од сто. Као што се види ово је јак корак у натраг. Мсто тако огромни су ироценти неиисмених војиика на Кавказу (84, 53 од 100), у руској Азији (85, 69 од 100) и у европској Русији (77, 02 од сто). Да наведемо податке о младићима који не умеју ни да читају ни да пишу по појединим покрајинама. Тако има неписмених војника: у провинцији Естланду 4, 85 ° 0 ; у провинцнји ЛиФланду 5 , 23 °| 0 у губернији јарославској 36,, 8 °| 0 ; у проВинцији. Курланду 39,^0/^ ; у губернији ов. петроградокој 40 89 °' 0 ; У округу дагестанском 4 2, 50 °/ 0 ; у губернији московској 47, 1в °/ 0 ; у округу Тереку 55. 3 , °| 0 ; у губернији владимирској 57, 6в °1 0 ; у губерн. Тверу 58 '52 ° ! о ' у г Уб- Костроми 6 3, 0 ,°| 0 ; у губ. архангелској 65, |6 о^; у губ. калушкој 67, 18 ° 0 ; у губ. Тули 67, 30 °1 0 ; у губ. новгородској б1,,, 0 | п ; у губ. рјазанској 69,. 5 0 ^ 0 ; у губ. вологди 70, 81 °/ о ; у округу кубанском 72, 05 °! 0 : у губ. олонезу 72,, г °/ 0 ; у губ. варшавској 76. 17 °ј 0 ; у губ. Гродну 77, 38 °1 0 ; у губ. Ковну 80. вз о/ о ; у губ. Линоку 8 1, о3 °! 0 ; у губ. Плоску 81 06% ' У г У б ■ витепску 82, В1 °| 0 ; у губ. Уфи 83,. в о јо ; у губ. Ломској 8 3, 75 °ј 0 ; у губ. петроковској 8 3, 88 о о ; У губ. седлеокој 83, 9? °/ 0 ;у губ. вилни 84, 15 °/ 0 ; у губ. воронешкој 8 4, 19 °/ 0 ; у губ. тамбовској 84, 20 %'. у губ.мохиловској 85, 87 °/ 0 ; угуб. харковској 8 5, 95 °' 0 ; У губ, кијевској 8 6' 1С| 0| 0 ; у Г уб. Самари 86,,,01^; у губ. кједзанској 86,, 5 0| о ; у губ. калишкој 86, 18 0' 0 ; у губ. Сувалки 86, а0 ; у губ. полтавокој 87,. 21 °! 0 ; у губ. оренбуршкој 87, 21 0| о ; у губ. ставрополској 87, 2 ,°/ 0 ; у губ. Пелзи 87, ј5 ° ј 0 ; у губ. волхинској 87, 5в °| 0 ; У губ. подолиској 88, 51 о; 0 ; у губ. лублинској 8 9, 92 0 0 ; у губ. бесарабиској 92,^%; у губ. радомској 9 2, 9( 0: о ; и у губернији казанској 96, 71 0| 0 неписмених лица.
ПРОСВЕТНИ Д0БР0ТВ0РИ
Завештање. Данас 12 Априла 188 6 години позвани нотпиоани сведоци од г. Драгића — Драгупша Шаргића, писара ово окружног оуда, дошли су у стан његов и нашавшн га болесног, а при
чистој и јасној свести својој, изјавпо г. Драгић, да жели своју вољу на случај смрти своје оставити и да оотавља оваку :