Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

48<

БЛСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од

Александра Вена ГЛАВА ОСМА конструктивне умешности

(Наставак)

Читање ХШјрогс обим и комилициран карактер ове уметности, чинн, те је она један рад читавих година баш и у оном случају, ако се е њоме почне сувише рано. Ова уметност узима снособност говора као готову основу, премда се и говор тек у свези с читањем потпуно развије. Главни посао при добијању ове уметности вргаи око у свези са интелектуалним процесима. Вештина читања мора се у првој линији сматрати као нешто засебно и одвојено од говора и од знања, које се говором добија. Исто тако читање се мора разликовати и од добијања знања члтањем књига, и ако оно и јесте за то да се до ове способности дође. Читање је вештина, да се речи изговоре при погледу њихових видљивих црта — њихових знакова. Кад би наш језик, као и Хинески имао за сваку реч и један нарочити знак, онда би се најпре морало око свићи да ове знаке (потезе или црте) међу собом разликује, а за тим би се свезивала свака изговорена реч са њеним знаком. Учитељ би показао знак и изговорпо би при томе реч, а ученик би слушао и гледао. и при том нарочиту пажњу обратио на посматрање знака, који му је непознат. У колико је мени познато, ми још не знамо каквом се методом служе Хинески учитељи за савлађивање овога огромног, херкулеског рада, те могу толике хиљаде засебних веза између гласова и симбола да образују. Искуством кроз толика столећа морали су они доћи до најнрактичније и најкраће методе, и веома би било

пнтересантно, да се та њихова метода еравни са оним резултатима, које биемо ми извели из оних закопа о способности памћења. Као један азбучни језик, Енглески се учи по оном приципу, гато се речи по њиховим саставним гласовпма. анализирају, иа се ови гласови доводе у свезу са елементарним или азбучним словима. Али по гато је енглееки један језик, у коме ее слова не изговарају свакад једнако (е неправилним изговарањем), то он има негато налик на Хинески, те с тога се мора и свака реч за себе узимати. Ми морамо изговор „гоп^ћ" „•кћгои§'ћ", „ГасиШее" и ЈасПШез" учити на тај начин, гато ћемо узети сваку ту реч за себе и научити како се свака за еебе изговара; а не можемо да знамо по изгозору једне како се она друга изговара нити опет по словима можемо погодити њихов изговор. Први посао при учењу читања јесте, да се слова, а нарочито она, која су међу собом много слична, разликују. И овде ми долазимо опет на један главни услов за разликовање, а то је: концентрација пажње на разлику. Да бисмо ово сигурније постигли ми можемо разлику и вегатачки увећати. Оа видљивим азбучним карактерима или словима ми морамо свезати њихово име или гласне представнике ( гласови ), да биемо тако могли о њима говорити и на тај начин прицремати ученике за доцнији етадијум гачитавања. Видљиве азбучне знаке (елова) ученици ће брже запамтити, ако су пре тога довољно извеџбани у ручној умешности, те да 62