Просветни гласник

560

О КОМЕТАМА

мета ио својој мамичавости што доказује недавно или чудновато, необично ностање; она има и свој орбит као планеге и нравилност својег тока. Да наведемо на иослетку Фејеву комету, чија је нериодичносг од седам година и но, и која не достиже Сатурн у свом удалењу ; за тим долазе комете : Брорсенова, Дарестова, Тутлова, Винекова, итд., девет малих звезда, полу-комета, скоро аклиматизираних у нас , ио не потпуно и одомаћених. Са Халејевом кометом биће десет правилних звезда чији су повратци до сад осигурани. Само десет дакле, а сведруге немају одређености или се то очекује; да поменемо један знаменити пример. Хојуна 1770 г., астроном Месије впдео је једну маглицу која с дана на дан све више растијаше 21. већ се могаше видети голим оком; три дана после она блпсташе као звезда другог реда на послетку прође иза суица. 5 августа попово се могла видетп, и нронраћаху јој путовање све до 15 Октобра. То беше дакле једна комета добро испитана, којој је Л.ексел израчунао орбит, који беше елиптичан, и трајање обилажења, које је утврдио на пет година и по. Како се то могло десити да једна нланета тако јасна, тако добро испитана, није никада раније виђена ? Л.ексел одговора да је 1767 год. била у конјукцији са Јупитером, да је она тада била шест стотина пута блшке тој планети него сунцу, да је опа тада променила свој ранији пут узев нов пут, да је то била трансФормирапа комета, извршујући у новом стању свој првн пут. Он предсказа да ће се 1779 год., обе звезде наћи у малој дистанцпји, и ношто се ту види први пут, Јунитер ће је моћи повратити и по други пут а по том ће да је одведе ван сунчаног система. И доиста ње нестаде, ношто је извр-

шила два пута. Данас се више не води рачун о сличним неправплностима; комете Вико Кођиа и многе друге, које беху врло близу нас и кружаху ограниченим орбитима, нису се више никако појавиле. То вреди особито за комете са дугим периодама, и, носебнце, тако беше са кометом од 1556 год. Та комега беше значајна због свога сјаја, она беше лепша но икоја од оних које су до тада виђене и чији су ранији пролази морали бити тако исто знаменити. 11о кометограФу Ненгреу, она је се морала показатп и пре 292 год., 1264; опа је била виђена, у сред дана, 975, 395 и, ио кинејским аналима, 104. Сви вероваху да ће се она опет вратити 1556 р1из 292, или 1848. То беше друго издање Халејеве историје, ношто се она никако не појави, Хиндје прорачуна онет, по том и Боме, холандски научењак, који пропраћаше дан по дан њене девијације са најсавеснијом тачношћу, савршеним методама, п који држаше да ће јој моћи деФннитивно утврдити повратак месеца августа 1858 год. Тада је тражаху, али узалудно. Оно што је Клероу тако добро испало за руком недостајаше његовим последоваоцима. На кратко, есенцијалнп узрок кретању комета познат је, тоје атракција; средством ње предсказује се п израчунава њихов новратак. Но врло је мали број тих које се покоравају томе; кад се хоће да генерадише метод и да се примени на све, онда се наилази на недостатке, на сметње. У 790 каталогирапих комета, измерених и израчунатих, једва има десет које су биле верне; у место да то буде правило, оно је изузетак. Комете у место да су сталне, оне су променљиве и темпорерне потчпњепе узроцима распадања; узроци су ти различите природе п ми их истражујемо. (Наставиће се)

ПРОСВЕТНИ Г. Г. Ј. Гашик и П. Матик из Шапца, стараоци маое пок. Фн .шиа Митровића. бив. папуџије ноклонили су из масе истога фонду шабачке ниже гимназије 4ћО динара.

г. Таса Димитријевик поклонио је 7 школских кшига, а г. Ђор. БраЧИНаЦ 4 динара да се поклоне ученицима основне школе у Ражњу.

Д 0 Б Р 0 Г. Дука Ђорђевик из Шопића дао је 10 [ ком. књига „српске народне патриотске песме", а г. Љуба Пантелик из Шопића 6 књига „Загоркиња" да се о испиту поклоне учепицима школе шопићске.

г Михаило Ковачевик, срески начелник, дао је 6 динара да се купи обућа једној сиро.тној учепици школе петровачке.

Издање и штампа краљевско-српске државне штампарије

Одговорни уредник Живојин П. СимиЂ