Просветни гласник
О КОМЕТАМА
559
издужену елипсу са параболом : то су два пута који се раздикују мало по суседству са сунцем и деле се само даљином од њега, мало по мало, када су звезде, цдући једним или другим путем већ престале бити видљиве. У след тога је јасно да комета од 1682 год. може бити она иста која се и иређе јављала и да Халеј није никако двоумио кад је иредсказао нов повратак за 1757 год.; „и ако се она поврати, рекао је он, део свет знаће да се једном Енглезу мора благодарити за то откриће«. И она се одиста поврати, готпво у одређеном моменту. Тада беше седам година како је Халеј умр'о. Да је остао жив дотле, он би можда изгубио веру у своје проридање. Оно је било у истини, у тој епоси, само врло ириближно ; биће разумљиво зашто. Иерихелија те комете јесте на половини дистанције између супца и земље ; кад пролази ту тачку, она нутује са огромном брзином ; ношто је досиела до ње, она се удаљава ирогресивно, и прелази један преко другог орбите великих планета до изласка из међа сунчаног система. И, по једном Кеплеровом закону, она успорава ској ход и завршује, на својој аФелији, брзином која се може уиоредити брзнни наших локомотива, па, шта више, и нашим обичним колима. Кад се каква нланета нађе тада у њеном суседству, оиа је привучена, нремештена, одступила са свога нута и одстуна у толико више у колико остаје дуже под том акцијом ; узрок који је показао ње;Јо укунно кретање скреће је, а најмање одстунање на своме путу, у том превеликом нростору и даљини, има знаменитог пертурбативног утицаја на епоху и место поновљене појаве. И, пошто је комета морала проћп доста близу Јупитера, Сатурпа и Нептуна, и свака од тих грдних маса сукцееивно утицале на њу, објављени повратак за 1757 год није се остварио, што је веома онеспокојило астрономе. Клеро се реши да нредузме ионово рачунање водећи строго рачун о атракцијн пертурбатнвпих иланета. То предузеће беше одиста тешко а мораде се журно извршити пре доласка очекииане комете. Клеро иозва у номоћ свога друга Лаланда а за тим доби још једног сарадника, Гђу Хортензу Ленот, која беше супруга једног славног часовничара, и коју њен иол ни мало не удаљаваше од тих
високих спекулација. Удружени тако њих троје нађоше да се комета мора задоцнити са 618 дана, 100 утицаЈем Сагурна, 518 акцијом Јунитера и да ће досаети своју перихелију око средине априла 1759 год. Овога пута беше одиста тачно ; нримећена прво 15 децембра 1758 год. од једног сељака у околпни Дрезде, она је доспела перихелију 13 марта, 32 дана само ире израчунате еиохе. То беше знаменити догађај, најлепши тријумФ астрономије и најсјајнија нотврда закона атракције. Месец дана на седамдесет нет година није никако теорцчпа погрешка; у рачунима тако компликованим, може се израчуиати у напред само ириближно иривлачна акција удаљених планета. За определење другог повратка ишло се још даље; требаше да се поврати после седамдесет пет година опет, то јест у 1835 год. Тај долазак беше израчунат са свим одвојено од четири астронома. Ево њиових имена са датумом нредсказаног нролаза: Понтекулан • • • 13 Новембра Дамоазо 4 , Леман • • • -26 „ Резенбергер • • • 12 „ Комета се нојавила 16, ц видеће се опет носле једне мало краће периоде, 26 маја 1910 год. Још само двадесет шес година нмамо да је чекамо. 11 Халејева комета није једина чији је повратак био предвиђен и иснитан ; ми ћемо чавести још неколике примере. Један Француски проматрач, по имену Пон (Ропз), открио је у Марсељу, 181.8 год., једну телескопску комету којој је израчунао параболичне елементе Араго, за тим и Олбер, приметпше одмах за тим да су ти елементи по готову идентични са елемеитима комете која је већ иснитана 1805, 1795 и 1738 год. Она дакле имађаше елиитичан орбит, као што израчуна Енке. константно трајање кретања које он утврди на три године и три месеца ; она се мораде новратити и одиста се повратила, нрво 1822 и ио том у предвцђеним епохама. Та комета не нмађаше репа ; њена дистанција перихелије јесте трећина од земљине ; у својој аФелији не прелажаше Јупитер ; њена је инклинација од 14 стенени, кретање јој је директно ; она има све карактерне знаке ко-