Просветни гласник
НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ
Богородица са стуба м Богородпца испод земље. Једна је Богородииа помагала морпарпма кад су у опасиостп, а друга је призивана у болестима. 3. Слављење сиетаца. И слављење је светаца одговарало старим популарним инстинктима. Од како су оборени стари богови, који су галска пдемеиа заштићавали, требало је, да неко њихова места заузме. Било је светаца, којих се заштита протезала на целу Француску. Такав је био свети Мартин из Тура. Свети Денис (Дионисије) био је заштитник краљевских добара; светога Никоду су ноштовали у Лотариигији; Светога Андрију у Бургоњи. Свети Ђурађ се сматрао више као енглески, а арханђео Михаид више као Француски светац. И тако су свеци често изгдедали да у ратовима међу народима, обдастима и варошима, узимљу страну једни за једне, други за друге као оно некада грчки богови у Илијади, п изгледало је, да арханђео Михаид иставља свој штит против копља свога небеског брата, светог г Бурђа. У једној истој вароши, сваки је одељак имао свога засебног свеца. Сваки еснаФ је опет имао свога. Било је светаца, који су били познати само у мзвесним кантоннма; то су, на прилику, биди свеци бретонскп, баскијски или овернатски, и за њих није знао ни нана у Риму, ни владика у истој епархвји. Ти су свеци имали чудновату Физиономнју, која је каткад наличила на јерес ; они су сурови и груби онако као и њихови поштоваоци, и ваљало их је задобити поклонима, или нагонити силом, па и батинама, да нешто учине '). Од светаца су тражиди понајвнше добра земаљска, здравље и добит. Они су често чинили чудновате услуге. Није могдо друкчије ни бити. Староме су незнабожачком сељаку богови чували његову колибу, штитили му стоку, номагали да му проклија жито, да му *) II до данао су се тн обичаји сачували у ноким кантонима Фравцуским. Један од првнх Француских писаца, Бретонац по рођењу, у сиојој књизи Зоииепгга с!'еп/апсе е( с!.е јеипевве ирича ово што иде : ((Приповедалн су ми, како се мој отац излечио од грознице. Пз јутра пре зоре, одведу га у капелу свеца који од грознице лечи. У исти мах је дошао ту и један ковач с клинцима и клештама. Он распали ватру, усија клеште, на принесавган усијано гвожђе пред лик свечев, новиче: „Ако ово дете не опросгнш грознице, иотковаћу те као коња".
узри жетва. Јесу ли могли нови свецн бити гори? Тако је свети Елоа лечио коње, свети Дидије је таманио вештице, а у Беарну је свети Нлураду стишавао децу да ие плачу 1 ). Велпки научиици цркве мучнди су се Бог зна како, да на саборима утпрде узвишене и тешке тачке догматске науке, а црква је била принуђена да трнп ову материјалну и грубу побожност верчих јој но духу простака, и да се задовољава само добром вољом њиховом. 4. Светителске мошти. У свако време су хрпшћани веома поштовали мошти светитељске, али је то поштовање у средњем веку такође особита обележја узело. Еад су се на све стране иодизаде цркве, кад су се саборне цркве и манастири међу собом надмегали, ко ће више верних да цривуче, тражене су по што по то какае мошги, које би чудесним ') Бплоје и чудноввтијих светапа него светп Плураду, светиОекнеј! у Беарну, који је сушио кошу.ве и ( вети Рабони у Монмартру, који је ублажавао нарав злих жена. Такав је био свеги ГипеФор којега су у XIII веку поштовади се.ћаци у Вил>неву у Домбу. Тај светац је био хрт зечар, и погинуо је неправедпо од свога господара. Један дан тај хрг, чувајући колевку детии.у,, смогри грдпу змију, која се бегае упутила на дете. Скочи, п после борбе са змијом, удави је. Господар ушавши смогри окрвављене пелене детише и хртова уста па у првој љутини тргне мач и убије хрта. Пошто смотри дете здраво и живо, и нађе мртво тело змијино, увери се о својој неправди, и часно сахра :и хрта. Али божанска правда освети шезину жртву ; замак буде срушен, а господар се морадне иселиги из отаџбине. Се.1>аци из околине потресени тиме, учине гада божанске почасти свегоме ГинеФоргу, псу и мученику. У једну шуму близу гроба његова стану мајке доносити своју болесну децу стану их метати па сламњачу под једно дрво, запаливши по једну воштаницу с обе стране главе детиње, па би после одлазиле не обзирући се, доста далеко, како га не би могле видети ни чуги. Никад се ниједно дете није излечило, али се често од свећа палила сламњача. Једна мајка је видела где се тако остављеном детету курјак иримиче, и с муком га је спасла. На послетку Стеван Бурбонски, пролазећи туда, чује где се говори о чудесима светога Гинефорта, сазна гадећи се, да је то био пас, ге избруси сељаке за безбожну њихову празноверницу. Оп заповди, да се сва шума исечеда се закоцани пас ископа и епали. Он је и забележио ово чудо од празноверице. Калуђери. а особито сеоски 1 опови, су били тако ревносни као СтеФан Бурбонски. Забаченим крајевима наћи ће се још и сад много чудноватих обичаја, у којима су се незнабожачке празноверице помешале с легендама хришћапским.