Просветни гласник

ВАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРЛНЦУСКОЈ

580 пели се уза стрмените стазе које су водиле капедама, или су сами себи чинили завет, да за свака три корака, што би их учинпли напред, два корака тргну назад. Праве су хаџије за мадо милостиње примале се и да завете других, који би им их поручпли. извршују. 16. Заблуде верозаконског осеКања. Верозаконска ревност није стварала само калуђерске редове: она није само одушевљавала усанљеипке који су живели по планинским нећинама или ио шумској самоћи, није подсгицала само хаџије да тумарају по свету. Било је по насељенпм градовима усамљеника и усамљеница, који би се дали зазидати у уску ћелију, те би ту животарили до смрти у ђубрету и у затвору, добијајући кроз једну једину отворену рупу мало ваздуха, светдости и храие, што би им побожни хришћани давали. Ови побожни смегењаци много опомињу на Факире индијске и сантоне мусломанске. Има и других обичаја што теку из сујеверица које су исто тако старе. У XIII и XIV веку начинише се но Немачкој читаве чете људп и жена, које су, скоро голе ноге, тумарале ио варошима и селима шибајући сами себе по раменима. То су некаква братства „шибалаца", који су п у Француску дошла, и&азпвљући нобожпости скандал, протнв којих је беснела црквена и краљевска полпција. То је била нека сорта верозаконске заразе, која се из мистичне Немачке раширида и међу Фрапцузима. Друге су се опет претеране дружине упуштале у бесне игре у част светога Гуја, и пграле су док би се већ до пзднсања умориле. Ови шибаоци и играчи имају такође сличне себи дружине у извесним дервишима и бекташима света мусломанског. И у грчко-русчој цркви има нека секга, у којој људи сами себе шибају играјућп у наоколо. Ни сами протестантизам није се могао отети од овога заноса, јер у Удруженим Државама северне Америке имају секте које дркћу и скачу. Ово су све празноверице и моралне болести старе Азије, које су се, кроз средњи век, протурале до данашњих времена. 17. Јереси. Средњевековне јереси час се држе старих празноверица, час се опег упињу да дух човечански очисте од претераног веровања. У Франачко време и за владе првих француских краљева иоказаше се многи јеретици. То су, ионајчешће, биде иоједине дич- |

ности. На скоро почињу велике јереси. У XI или XII веку иоказују се Катари, т. ј. чисти. По том доласијерес Бегара или Пикара. То су били ванредно побожни људи, алн су волели независност, јер ннсу хтеди никакву црквену власт, а хгели су да живе без вдасти у веровању, које би, по њиховом мишљењу, било савршеније. Две ведике јереси XIII века ово су. 1. У додини Роне јерес валденска (водоаска), јерес „сиромаха лионских", коју је основао Петар Валд (Реите <1е Уаих) трговац лпонски. Много је слична са протестаитизмом, и с. истим се, пошто се он појавио, и слила. 2. У Лонгедоку јерес Албижојска, по свој нрилнци наставак јереси катарске, која се паслањала на стару Манихејску доктрину. Она је веровала у два противу положена пачела, у доброга и у злога Вога. Од једнога је изашао Стари, а од једнога НовиЗавет. Добри Бог је створио душу а од злогаје гело. Тако се тело сматрало као нешто што .је за презирање Исус Христос, кад је био на земљи, био је у телу само привидно; и на крсту је он умр'о само привидно. Што се год тицало тела, није вредило ништа, и но томе с телом се могло чинити ма шта. Савршени знаоци нли пастирп те секте за то су тело до крајње мере препебрегавалп, кињили су сами себе иостовпма, свакојаким лишавањем и неједењем меса; међу тпм обични приврженицн схватали сујто друкчпје, и одавали се свакоме телесном уживању. Сви су одрицал^ тајне, и дела и власт цркве Ј ). Гора него јересп бида је на Југу Француске у Лангедоку немарност за све што се тиче вере, која је ту укоренила се због утицаја мусдомана (из Шпаније), шизматика и јеретика. Народ је у том крају свуда био противан цркви католичкој било због тога што је био Фанатичан за јереси, било што је сваку без разлике веру презирао. Попови су се с муком смели показати на улици; црквена су имања грабљена и отимана. Владика тудуски примао је од свега свога одређеног дохотка само 96 суа, а мазге би своје смео слати на но.јидо само под стражом. Кад је свети Бернардо дошао у Каркасон да пропо') Познато је, да је ово учење богомндске јереси, која се управо са балканеког полуострна и раширила по северној Италији и јужној Француској.