Просветни гласник

ИСТОРИЈА СРПСКИХ

ШКОЛА У УГАРСКОЈ

лима и прописпма језикословља. јер искуство нам је учитељ, да се не може иреводити док се не пауче иравила и мењање имена и глагола. — Овде је Јанковић говорио као чиновник угађајући интенцијама владе што га је именовала, а никако као педагог. Настава школска трајала је ире нодне три, а после подне два сата. Рекрација (недељни одмор) бејаше четвртак после подне. Деда морају школу походити уредно а учитељ је обвезан био месечно своме днректору да шаље извештај о уредном или неуредном похођењу школске деце. Осим школе, морају деца редовно походити и цркву. При обредима црквеним морају помагати, облачећи се у стихаре, читајући апостоле и т. д. Испити су се држали два пута у години. Дан испита морао је бити у недељу илп на који нразн^к, да на њега могу доћи п родитељи и старателти дечији, иа да се увере о усиеху своје деце. Из овога упутства навешћемо и некоје најзнатније пренисе о тадашњој школској администрацпји. Од тих наводимо ове: Учитељ је био обвезан сматрати проиисану школску комисију као своју највишу власт, те се њеним налозима морао безусловно покоравати и достојну јој иочаст одавати. Исто тако обвезан је био и школскога директора сматрати као своју претпостављену власт и као такову, поштовати га и повиповати му се. Учитељи су се морали обвезати, да се не служе другим књигама и другим начином предавања, осим онога, који је био прописан у ручној књизи. Без знања школског управитеља није се смело у школи ништа мењати. Свака важпија промена у школп имала је најпре да добије одобрење од школске комисије. Учитељп морају несташном добу детињском много шта гледати кроз прсте п бити врло трпељиви. Ако би се учитељ разболео, па би та болест трајала дуже од недеље дана, морао је то јавити школском директору, а његова је дужност бпла, да благоврелено учитељско место замене другимспособним лицем. Нрописано је било, да учитељи с децом поступају благо и да се чувају сваких изгреда. Телесне казни треба взбегавати. Такозване ,пацке" (бијење дланова с прутом) и

употреба камџије , строго се забрањују. За времешколског предавања несме учитељ децу казнити „Фиргазом" (брезовачом). Одстуиање од звања имао је учитељ општини барем месец дана унапред и то писмено пред местним поглаваром (кметом) јавити, а оишгина се за то време морала старати да добије другога учитеља. Учптељ је био подложан законитој дисциилини, а тежило се, да се и стручно за свој иозив спреми. Тога ради држали су директори по местима где су становали , пли иначе курсове. Тежило се и за тим , да се поправи материјално стање учитељско и да им се осигура самосталнији положај, јер су дотле били потчињени самовољи општина, које су учитеља сматрале као свога служитеља, те су често с њиме тако и постуиале. Толико ето о спреми учитеља и администрацији школској наводнмо из номенуте Јанковпћеве књиге. Сравнивши ово са наредбама владе што смо их саопштилп у 5-ом члапку овога одељка, особито са планом за Банатске школе, кога смо опширније извели, имаћемо ма>о потпуппју слику тадашњпх школа српских. Плата учитељска пије била свуда једнака а давала се у готовом новцу, депутату (натуралпјама) и у уживању земљишта (њива, ливада, башта). Свакако је плата сриских учитеља била 1)авна, ако не и већа од плате немачких учнтеља у Граиици гдеје износила у готовом новцу нетнаест Форинтн месечно. У том деценију добиле су школе српске неколико новпх књига. До 1776. године изашле су, као што читамо у предговору Јанковпћеве ручне књиге за учитеље: катихизис, буквар и рачунпца. Да се најпре обазремо на те књнге : 1. Катихизис (синодални) саставио га је архимандрит Рајић. Потпуни наслов му гласи: „Кдтплн^иск мадии, идп сокрдц1впое прдвосдлнное нспонидаше, греуескдго, пепштсклго ^дконд ко употреклеме гопостн неуннтски соуннсш 3 неуннтсклго сшодл, поткержденЂ сг, до^колошемт, прлкнтелсткушфнхк. 11л пеудтлнЋ н окрптлетел кодг 1оС. К »р1|П6К 'Г> 1|р. кр. 1лД1Гр. II КОСТОУНЛГО Т1Т10грлфд ко В|енв. 1774. стр. 329. на српском и нема' >м језику')". . ' . 1 ') Новаковић Стојан: БиблиограФија стр. 14. бр. 35. како је овај катихизис постао, осгао нам је спи ■