Просветни гласник

670

ДУХ НАСТАВЕ II ВЛСПИТЛЊЛ

Док је Ваденгатаин гонио Манс®елда, дотде је Тили са својом обичном ерећом гонио данскога краља. У битци код Лутера (варошица) он је до ноге иотукао данскога краљи (27. Авг. 1626. г.). Хриетијан је изгубио 60 застава и еве тонове. По том Тиди нохита иа холандску границу да казни остале данске савезнике. Краља је оставио Валевштаину да се с њиме бори. Овај ирејури са својом војском цео Ходгагаин, Шлезвиг и Јутланд п Христијан је морао бежати на своја острова. Овде га је дочекао јаук његових опљачканих иоданика. Још жалосније ирошдо је херцегство мекленбуршко, које је ужасно опустошено. Дар награди Валенштаина тиме што му даде херцегетво Мекленб.ург, поклони му једну кнежину (Саган) у Шлезији и наименова га за кнеза царетва. Осим тога Фердинанд смишљаше да оснује морску силу иа источном мору. За то наименова Валеншгаина за свога главног иојсковођу на суву и на мору. Валенштаин,који је имао готово 100.000 војника, покуша еад да освоји обале источног мора и опколи Штралсунд који је одрекао да нрими царску посаду. Оад овде ирви пут напђе на храбар отпор поеаде и отио]> номоћне војеке коју је Ханза (савез) посдада. Он је морао са осетним губитцима дићи онсаду нремда је нре кратког времена нретио, да ће Штралсунд узети, и онда „кад

би град на ланцима на небу висио". Дваиаест хиљада људи изгубио је тврдоглави Ваденштанн под зидовима Штралсунда. Али еад Валеншгаин напрасно закључи мир у Либеку (1629) и то тако користан за Христијана, да овај није ни једно седо изгубио. Лукави херцег Валенгатаин хтео је сада мирно владати добивеннм Мегеленбургом. Вбог тога је морао са својим суседом у мпру живети. Овај га прпзнаде за херцега од Мекденбурга и бегае толико неблагодаран, да жртвује евоје савезнике, протеране херцеге. Цар је сада остао као нобедилац и владагае са свим неогранпчено. Могло се миелити да ће сад цар своје војске једну но једну расиустити, но што не бегае више никаква ненријатеља. Ади војсковође осташе наоружане са војском а место мира Фердинанд објави да се опет обначља едикат (наредба, која се тицала лутеранеие вероисповеди). По овом едикту требади су Лутерани да поврате католицима ева добра, која су добили иасавеким уговором, а католички господари нису морали трпети Луторане на својим добрима. Овај едикат иоразио је иротестанте као гром. Узалуд су кнежеви чинили цару представке. Он је оетавио рок годнну дана. Но и за ово време догађајн су се јако иромениди. (Наставиће се)

ДУХ НАСТАБЕ И ВАСПИТАЊА у Србжјж од год. 1870. до 1882. По иевештајиша изасланичжим и другим изворима Н апиоао Ј. МиодраговиА ИРОФЕСОР (Наставак) Одмах на. другом месту нађосмо језик. По његову, и знајући како се настава с меисторискоме реду могли смо и упапред да га ханизмом започела, очекивали смо и овде тражимо на том месту. А знајући суштину | механизам. Поделисмо сву садржину овога