Просветни гласник

Н82

се свом тежином опет нагло обори, чиме су се тако рећи, све кости из својих згдавака трзале. Тамнице су биле, да горе бити не могу. Затвореник је био окован тешким гвожђем, метан му је а појас и огрлида од гвожђа; лежао је у тами, у влази, међу црвима и иацонима, и многи је умирао од глади и муке још у тамници. Било је још гвоздених кавеза, као они што их је радо употребљавао Лудвик XI, у којима се није могло ни стајати, ни сести, ни лећи. 5. Казне. Лаке су казнебиае одрезивање носа, уха, уснице. језика, бој бичем или канџијом и привезивање за колац. Смртне казне обично су вршене вешањем иди сечењем главе. Још се није у томе разликовало међу нростаком и племићем; свети Лудвик је обесио једнога барона. Јеретике су палили на спалишту, и пепео су им на све стране расинали. Оне који су ковали лажне новце кували су у уљу. Многима су живима дерали кожу, натицали их живе на коље, расецали их на четири комада, ломили им кости, и метали их полу живе на точак. У Авињону су убијали маљем. Кад је ко био суђен за веле-издају, расецали су му трбух, вадилн му утробу и палили је цред очима његовим. Много пута је тело кажњенога расецано на четири дела, па је сваки део вешан на другој каиији варошкој, а глаиа би се износила у каквом кавезу. Све до владе Карла VI није се ни над једпим осуђеним могла свршити никакватајиа; по томе им је допуштена исповест, али се причешће нп тада није допуштало. Ни тело им се није смело сахранити у освешганој земљи, где су остали сахрањивани. Био је чудиоват обичај, но коме јесвака деиојка могла спасти живот кривцу, изјавивши да хоће да пође за њ. И ако је кривац на путу ка губилишту сусрео кардинала, живот му је, такође поклањан 1 ). 6. Џелаг. Џелат, заклети мучилац краљев, сматрао се за бешчасну личност. Морао је становати у особптој кући за извршивање ') Чудновата је црта ередњевековнога судсгва што је судило и шивотин>е. Вешани су коњи и биволи за убиство човека. Године 1 4 57 обешена јс зп нсту кривицу једна крмача, пошто јој јо судски пристав пресуду прочигао. Чак за времена Лудвика XIV обешено је једно говече.

казни. По црвеном и жутом оделу лако га је било из далека познати. Његов хлебац иекар је одвајао на страну и извртао га. Из тога је времена и до сад остала предрасуда и узречица о изврнутом хлебу. У никпаду за то он је уживао многе повластице. Имао је цраво издавати у своју корист неке дућаниће уз кућу његову, могао је узети прегршт жита из сваке вреће, која се возила на пијацу, у Паризу је имао пет суа на годину од опата свеге Геновеве, пет хлебова и нет бутеља од опата светога Мартина, свињећу главу од оиата светога Геомана, и имао је неко право порезе над воћем, рибом и свињама које су ношене по Паризу (оспм оних који су бпли опатије светог Антонија). Иоловина онога што би се нашло ири кривцу припадала је такође њему. Свети Лудвик био је наредио да вршење казни над женама врши жена. 7. Полиција. Ако је судство било сурово иолпција је у Парпзу била слаба, Варош је Париз била нодељена међу впше судских средишта; све су скоро цркве и опатије нмале нраво нрибежишта, и то је све јако иомагало кривцима да суд избегну. Ма да је Филин Август нокалдрмпо неке улице у Паризу и насуо баре које су у околини његова двора ваздух кужиле, опет је Париз био ванредно нечист. Улнце су биле тесие, а горњи бојевп кућа грађени су све шири, тако да су се горе скоро додиривали; и по њнма је било пуно иродавница и излога. По улицама су тумарали прасци, гуске и стока свакојака; касапи су по њима клали што су за клање имали. Ноћу је било једнно осветљење месечина, ако је месец сијао. Кад би се сунце смирило, полинцја већ није ни за што одловарала -. чим би звонило на запретавањеватре, свакп поштен грађанпн ваљало је да се врати кући и да врата своја закључа. Власт је општинска имала сувише мало стражара, да би могла бранити спакога од неспгурна или немирна света. Ђаци су нарочито имали право задовољство, даизиграју или избију стражаре, а лопови су пх се п злочинци још мање боЈали. Било је и стражара, који су измишљали средсгва, да с лоповима никад у сукоб не дођу; тако је Готје Гаљар водио иред собом свираче. Вио је и некакав будионик. у хаљини окићеној мртвачким главама и другим