Просветни гласник

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

да му је један једнога дана одсекао златно дугме с његове хаљине. Имућнн су људи не само нотномагали сиромахе новцем, животним иотребама и оделом, него су у њима гледали слику самога Исуси Христа као страдалника и сматрали су као част, да их служе за столом а на велику среду прали су им ноге. Црквени редови, који су основани за потпомагање сиротних и невољних, доиста су барем неки део својих доходака на то трошили. У гдекојим манастирима биле су нарочите собе, одређене за сиромагане; скоро у свима. је на вратима манастирским раздавано хлеба и чорбе сиромасима. Ади се опет то средњевековно милосрђе рђаво разумевало. Краљевн су могли наћи много бољег начина за нотномагање сиротиње, иего што је то био начин, да око себе скуие невољне и издриане; манастири су, истина, раздавали милостињу, али су заузимали и прекупљнвали земљу у наоколо, и тако су, на све стране у наоколо, постали нрави узрок сиромаштва Чинило се нешто неколидини „сиромаха" али су ти много мање милосрђа заслуживали него милиони сељака, који су стењали нод теретом Феудалних нрава, црквеног десетка и краљевских ириватних имања. Задатак је да се утоли али да се не умножи сиромаштво; да сиромаха управо нестаје, и да се иотпомагање сиромаштва не изметпе у награђивање лењости. То, што је и данашњој Француској тешко расправити, није могла извршити средњевековна Француска. У осталом Французи су XIII века били задахнуги само верозаконским духом, и у милостињи се нису руководили разлозима човекољубља, него разлозима побожности и спасења своје душе. И онима који су хтели да извршехришћанску дужност милосрђа било је врло удесно, што су их свуда на вратима светих места чекали наређани „сиромаси" с испрепуцаним коленима од клечања и падања на земљу, с пуним устима молитава, од цркве како ваља научени и нриготовљени, готови да одмах буду предмет побожне милости. Невоља је била толико тада раснрострта, да се није ни мислило да је могућно смањити је;с тога се чинило оно што је бида дужносг, а остало је нуштано на милост божију. Број болесника ме1,у невољнима био је мањп, и због тога је и милосрђе, што се њих

тиче, више могло успети. Још из меровинговскога времена спомињу се као основачице болница света Кдотилда и света АбоФледа, сестра и жена Кловисова, света Радегонда, жена Клотарова, света Батилда, жена Кловиса II. Болнице су у опште бпле нрпдружеие каквом манастиру; Батилдина је била покрај краљевске опатије у Шељу, 5 Т време крсташких ратова каваљери светога Јована сматрали су као нарочиту част, што су ире свега болничари. Кад се у XII веку распрострла губа, осниване су нарочите болнице за губавце. У XIII веку било је таких болница на две хиљаде у Француској; служили су их већим делом лазаристе, који су, такође били неки војнички ред. Лудвик VII установио их је у Наризу на крају предграђа Сен-Дени. У Сосеју, код ВиљжиФа, исти је владалац установио женски манастир за неговање губавих жена. Овим су манастирима краљеви чинили многе цоклоне; носле њихове смрти све њихово лично периво, њихови коњи, мазге итд. даване су манастиру за губавце у Сосеју. Како је краљ Жан II умр'о у Енглеској, и како тога ради манастири остадоше без онога што им је од њега као посмртно принадало, син је његов манасгирима тај губитак накнадио. Нозннје је Карл VI за 2500 ливара од тога манастира откупио коње оца свога Карла V. Лазаристи су се показали достојни ове милоети, што се они онет нису бринули само о нези губавих, него су се старали и о свима осталим болним. Свети Л.удвик је врло много чинио за болнице, Он је распространио и обдарио Божји дом (Нб1е1-сНеи) у Паризу, он је створио болницу за три стотине слеиаца, он је ио главним местима краљевине установио месне болнице. Побожна су се властела управљала по примеру његовом, и из XIII века сиомиње се Елзеар од Сабрана и жена његова по томе што су и себе, своју снагу, и цело евоје имање иосветили неговању болесника. Црква се није само молила Богу за иутнике; она је на најтежим преласцима нланипским подигда склоништа и куће; тако на Сеи-Бернарду, на Сен-Готхарду, на Семплону, на Мон-Сенису, све још у XII и Х 1ј1 веку. Ратови са мусломанским Арапима, мусломанско гусарење по средиземном мору нану-