Просветни гласник

685

кигао. хришћанским робљем тргове и затворе но Истоку и по Африци. Установљеии су нарочити редигиозни редови, ред Матурина - 1198 и ред Отаца благодарносги, од 1223

којимт је био задатак да истражују и отКуном осдобођавају хришћанско робље из руку мусломанских. (Наставиће се)

ШКОЛОБАЊЕ ДЕЦЕ РУМУНСКЕ НАРОДНОСТИ у рЈраљевшш Србијн

Познато је да у Србији има становиика румунске народности. 11о нопису у 1866. године било је таких становника 127.545. Године 1874. становништво није пописано по народности. Приликом садањег нописа л>удства и имаовине, узета је у нопнсне табаке и рубрика за констатовање народности, и тако моћи ће се знати колико има становника у Србији од које народности, кад се нрикупљени стагистички материјал буде уредио. Међу тим служећи се иодацима из пописа људства у 1866. години'), ми видимо да је било становника

у окрпу:

СРБА

РУМУНА

ЦИГАНА

ОСГАЛИХ СВЕГА

Крајинском

24.446

42.954

2.599

294

70.293

Црноречком

25.894

26.056

1.308

53.824

Пожаревачк.

87.757

48.571

4.263

205

140.796

Ћуиријском

45.383

9.827

668

55.884

Свега •

183.480

127.408 2 )

8.838

531

320.257

Од сто становника

долазило

ј«

У ОКРУГУ

НА СРБЕ

РУМУНЕ ЦИГАНЕ

ОСТАЛЕ

ј^ИСрајинском

34-78

61 -1 1

3-70

0-41

Дрноречком

48-60

48-9 0

2-45

0'05

Пожаревачком

62-33

34-50

3'02

0-35

'Иупријском

81-21

17-58

1-20

0'01

У опште

• 57-29

39-78

2.76

0-17

Као што се види из ових бројева највише 1'умуна има у окрузима који се граниче са краљевином Румунијом. Кад су се у Србију доселили Румуни то није још довољно исаитано и објашњено, но ио свој прилици то

*) Види Државоиис Јрбије III. страиа 100. п В. Дкшич, 0 племениомЂ состав^ населешл иђ кплжеств^ СеЈЈбскомт, стр. 20. 2 ) Горе смо показали да је број становпнка румунско народности у 1866 годипн износио свега 127.545, а у ова чегпри округа било их је 127.408; разлика између ова два броја износи 147. Од овог броја било је у Београду њпх 99, а у Смедереву 10. остатак пак у другим окружиим варотима.

досељавање Румуна могло је бити за времена најтежег турског притиска. кад је народ срцски своју отаџбину оставио и у Угарској насељавао се. Интересна је та околност, да су имена велике већине села у којима је данас становништво румунске народности, српска, а то је опет довољан доказ да та места нису била пуста кад су се ту доселили Румуни, пего да су Срби тек доцније и мало по мало остављали своја огњишта овим досељеницица, јер само тако могло је село задржати своје старо сриско име. Не упуштајући се даље у испитивање овога предмета, ми смо ради да овде нокажемо један други моменаг од не малога интереса, т. ј. на меру у којој се школују деца румун ска, поређујући го са школовањем срнске деце. Иодатке о ђацима узимамо из почетка 1882 — 83. школске године, а изложићемо их за сваки срез посебице. Пошто школску општину обично сасгављају впше села, ми ћемо најире показати колико у свакој такој општини има села и становпика по народности. Почињемо са срезом брзоиаланачким у округу крајинском.

Школска 011штина »3

С 1

А Н

о в

н и

К А

'МЕСТА КОЈА НЕ ШКОЛСЈ ОПШТИНУ

СРБА

<: >> Си

ЦИГАНА

ОСТАЛИХ

м а 3 -

Брзопаланачка

168

902

1080

Михаиловачка

1753

—

1780

Планњанска

—

1145

—

1 1 52

Прааовска

—

11 77

—

1 177

Џап.еиска

1 792

0 *•

1838

Свега ■

199

6709

7027