Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

723

и псета — у обадва та случаја учитељу грози слична оиасност. Оа сравњавањеи не сме се почињати без потребне и довољне прииреме т. ј. док се за то подесни иримери не унознаду ; а кад се већ ночне са сравњавањем, онда оно мора бити одмах тачно и потпуно изведено. Оно се мора удешавати према класиФикацији и нагласити одлике, које вреде за једну класу; а међу тим оставити на страну разлике између иојединих индивидуа те класе. Исто онако, као и код биљака, мора се радити по оној методи, којој првенсгво и припада: да се од јединака почиње; да се, дакле, најпре изнесу партикуларне (засебне) особине, које се могу прекорачити само у толико, у колико то допушта разумевање ученика, али да се ири томе никако не улази у сравњавање или у изношење коитраста (разлика). При описивању свраке и сврачијег гњсзда са свим је на пример, умесно, да се каже како се те животиње хране, како заједнички нраве гнезда како се у јата скуиљад и да се оиише њпхов заједнички живот. Све ово припада индивидуи; али, ако би учитељ ту хтео да говори о заједничком животу код животиња у опште, па да при томе, на пример разлаже заједнички живот код чела, мрави, даброва и т. д. онда би то било застрањавање и удаљавање од предмета, н нрема томе не би ваљало. Овако је објашњење једно питање за себе, које се односи на уоиштавање и које се може предузети тек ио што је за њега довољно припреме било. Пред оваким питањем морају ићи појединости; морају се иајпре на појединим одабраним примерима проучити појединости опширније, и онда се тек могу узимати особпне појединих примера у помоћ само за објашњење једнакости и различности код различних специја. При описивању поједипих индивидуа, може се узгред бацити поглед и на друге специје (нарочпто, ако ученик о томе већ

зна штк год), али ово се може чинити само у толико, у колико би то нотребно било, да би се могла извесна околност или значај објаснити на једном примеру , и даље од тога не треба се упуштати. Еао један пример, на коме се могу показати разлпчна правила, која за очигледну насгаву вреде, ја ћу овде навести камилу. Ову животињу ученици нису видели, али њима ће се иоказати једна слика од камиле. 0 њој не треба иредавати сувише рано. Пре ње треба да се ученици уиознаду са нознатнм домаћим животињама, као гато су коњ, магарац, крава, овца, свињче итд. Мп нисмо везани, да се морамо строго држати реда, који важи за зоолошко описивање, али и поред тога, опет се иоједине тачке морају износити и показивати по некој извесној методи; најире треба да се камила ирикаже као једна товарна животиња. А оио је не само једна велика и значајна околност која служи као кључ за многе ствари, које ће доцније доћи, него овим се иоказује и корисност као једна особина жииотиње; а то опет има уплива на ученике и њихов интерес. За тим се мож ј камила у кратко упоредити са животињама, од којих људи сличне користи имају као што су коњ, магарац, јелеп и слон ; али при томе се та особина животиња не сме тако на дугачко претресати као да бн то био главпи задатак и цељ предавања. Најинтересантније код ове животиње јесте то, што је њен читав крој и склоп подешен према нарочитим месним приликама, нрема пустињи. Овде сад ми имамо да радимо са једним предметом двојаке природе, где се показују узајмни односи. Овојеједан корелатни (узајмни) случај, код кога нема нпкаког апсолутног реда. Међу тим, ми можемо иочети са ситуацијом тј. са иустињом, али онда њу смемо само толико описивати, у колико се она тиче камиле. Ми можемо Факта или главне црте наговестити, а да се при томе пе упуштамо у читав узрочни сплет,