Просветни гласник

белешкк о просвети и школама

спитнога значаја. Они су у нашим средњим па ножда и свима школама заступљени веома мадо. Зато и стојимо тако лоше с тим у јавном жавоту и дитератури својој. Ваља их дакле унетп што више. .[Јравилима о писменим задацима у нашим средњим школама" унесено их је врло мало. Они ваља да су саставни део сваке наставе. „Правила" су имала за цпљ : да добију оцену п они ученици који не могну да се прозову те да говоре и добију оцену. Тај значај треба п да им остане. Наставницима да се остави, и да пм се пре поручи, да сви, обрате озбиљну пажњу овој вештини. Разлози против писмених задатака свн су слаби и ништавни. Они се своде на

опозицију „Правилпма", која приморавају да се они задају и кад иије нужде за оцене. Мп свршујемо ово са жељом, да сви наставници пораде са свом збиљом на овоме, и без прописа и правила. А што се тиче „Пра вила", ових старих или новнх, нека се сете оне изреке, којом се свршује алем камен наше књижевности : „А у руке Мандушића Вука. „Биће свака пушка убојита". ,1. /УкиодрАГовига.

БЕЈ1ЕШКЕ 0 ПРОС: Босанско-хердеговачки музеј. — у ! Сарајеву је крајел нрошле године оонопано «Музејско друштво за Боону и Херцеговину", коме је поглавити задатак: 1., да оонује босапско-херцеговамки земаљски музеј, у који ће се иримати све што је значајно и за земљу карактеристично са стране археолошке. културно-историске и уметничке; — 2., да иотомаже и унапређује кућевпу индустрију (рукотворине и занатеј и домаћи умегнички обрг. —• Заједничко аусгр. миниотарство не I оамо шго је нравила овога друштва погврдило, него је друштву и 2000 Форината помоћи дало ради набавке почетног, за музеј потребног материјала. Друшгво је 20. Децембра 1 88 6. законито уређено, па јс одмах приступило остваривању земаљског музеја: тога ради му јс босанско-херцеговачка зеI маљска влада прпвремено уотупила једно одељељо, у прооторијама своје иалате. — Чланови су музејскога друштва тројаки : 1., угемељачи , тј., они који нриложе од једном бар 100 Фор., — 2 иомагачи, тј., они, који најмап.е три године, једну за другом, улажу по 6 Форината годишше, — и 3., дописни, тј., чланови, који врше дужности III члана друштвених нравнла, те не илаћају улог. До сада има 39 5 чланова, и то : 31 утемељача и 364 помагача. Друштво је набавило потребан број ста- , клених ормана р-»зно величине, и за кратко вроме I кунило и добило на поклон од појединих родољуба Ј

> Е Т И 2 ШК01АМА и ирнјатеља преко четири стотине разних предмета археолошких и културно-историских, разнога посуђа н народног накита, нешго од домаће индустрије: ћилима, разннх тканина, везова игд.

Берлинско свеучилиште бројн овога легљег тсчаја 1 886. свега 44 34 ученика. Међу њима је 606 богослова, 887 правннка, 1175 медицинара и 1766 учеиика свих сгрука филооофског Факултета. Прошлог зимњег течаја 18 8 5/86. било је уписано 534 3, а прошлог летњег течаја 44 65 ученика. Ирема ирошлој години види се знатан мањак у правницима, а још већи у ФилосоФима, док је напротив број медицииара пораотао.

Штразбуршко свеучилижте доотигло је садашњега, летњег, полугодишга највећу меру нохођења од овога иоотанка, Овога је течаја уписано свега 891 ученик, а поименце: 9 5 на богословском, 180 на правиичком и државнонаучном, 2 54 на медицииском, 145 на философском и 217 ученика на магемагичком и природњачком Факултету. Уз то још К)лази 31 приватан слушалац, ге је тако целокупан број овога течаја 922 олушаоца.

Издањо и штампа краљевско-српсне дршавнс штампари]е

Одговорни уреднив ЖпвоЈин II. Симић