Просветни гласник

карактерие сјике

из опште историје

751

в опсаде правпо је сам својом руком. Војници су га волели и чудили му се. Али и он је тако штедео своје људе да без нужде није хтео жртвовати ни једног јединог. Војнпке је чувао особито зими и кад наступи оскудица он је радије давао своје новце пего што је допуштао да се војницима не изда дневнпца. Вбог тога је у служби захтевао тачност и строгу нослушност. Бегунце је често убијао својом руком у самом бегству. Ратни савет у Бечу, који је хтео да цропише сваки корак великом војсковођи, снречавао је најбоље ратне операције. Тако је он био варедио да нринц Јевђеније нншта не предузима док се Турци не иовуку преко Тисе у Оенту. Али Јевђеније не послуша наредбу већ нападе Турке баш кад су преко реке прелазили к задоби тако сјајну победу да је 30.000 Турака остало мртвих и 6000 заробљено. Битка је свршена тако, „да се сунце задоцнило да својим последњим зрацима објасја најдивнију иобеду царског оружја", као што вели Јевђеније у своме извешћу које је послао у Беч. Кад је битка отпочела стиже посланик од дворског ратног савета са заповешћу да се битка не почиње. Али Јевђеније, и не прочитавши заповест, заиоведи посланпку да чека, докле он није битку задобио. Ва то су му у Бечу радили о глави, али цар Деополд рече: „Сачувај ме Боже, да казним човека, преко кога ми је Бог толико добра указао." 9. Рат због насле^а у Шпанији Године 1700. (1. Новембра) умр'о је шпански краљ Еарло II. Он је био поеледњи од хабзбурговске породице у Шпанији. Право на престо полагала је аустријска хазбурговска породица. Али и Лудвкг XIV такође је иолагао право на шпански преето. Лудвиг је бно ожењен најстаријом ћерком Еарла II, но шпанска принцеза свечано се одрекла ирава на нресто. Баварски херцег Максимплпјан 1

такође је нолагао право на престо јер је био род са краљевским домом. Ераљ Лудвиг није хтео дражити остале силе па је тражио нресто за свога унука Филииа. Чим је умр'о краљ Еарло, он је узвикнуо : Нема више зп Француску Пиринеја". Лудвиг је послао војску у Шпанију, да је примора на признање новог владаоца. Француски принц уђе свечано у Мадрид као краљ Филип У. Цар Леонолд није ово могао мирно гледати и објави Француској рат. Он нађе савезника у новом пруском краљу Фридриху I, који поела 10.000 људи. Поморске државе Еиглеска и Холандија због бојазни од Француске надмоћноети придружише се савезу. Доцније уђопге у савез Португалија и херцегство савојско. Што је још важније обе велике војске имале су славне војсковође, аусгријска принца Јевценија и британека савезна херцега Малборо-а. Али и Лудвиг нађе савезнпке. Два немачка курширшта, кад им Лудвиг обећа извесне добити, стунише с њим у савез. Тако се отвори један крвав рат, који је до године 1714. на суву и на води вођен. У месецу Марту године 1701. ирппц Јевђеније пређе у Италију с војском од 30.000 људи, где се беше утврдио елавнп оранцуски војсковођа Катина. Радосно и иоверљиво ишла је војска за принцем до на врх Алпа. Али овде наиђоше на велике тешкоће. Ови клапци били еу добро поседнути и Еатина држаше у сигурно да Јевђеније неће моћи са толико воЈСке продрети нреко планина. Но овом другом Ханибалу не беше никаква нланина ненроходна. Један веома стрмен брег нису Французи чували. Јевђеније наоружа неколико регимената са потребним алатом. За неколико дана прокопан је кроз стене пут од 6 миља у дужину и девет стопа у ширину. На овај нут понамештана су кола и топови једно за другпм, а по том помоћу ужета, витлова п других справа еиуштена 87*