Просветни гласник

750

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

Шпанијои и Аустријом, тада, кад његова гордост и његова еида беше достигла врхунац: тад беше близу и његов пад. Један Француз но рођењу осветио је неправде, које је цар и царевина претриела од француских тирана. Јевђеније се родио у Паризу 1663 год. и био је син Јевђенија Морице титуларног граша од Соасона. Због његовог слабог телесног састава дечко је био одређен за духовника. Он је рано и са великом ревношћу учио грчки и латински и Лудвпг XIV који га је чешће виђао називаше га шаљиво „игуманчић". Али младић омрзе богословске науке, и од свих књига, које су му до руку долазиле најрадије је читао Историје, у којима су описивана ратна дела великих јунака. Како је његов отац рано умр'о беше му мати иринуђена да остави двор и да се пресели у Нидерландију. Њени старији синовп већ су билп старешине у војсци. Један пут и Јевђеније мољаше да иде у војску, али краљ који га лрезираше због малог узраста, иравио је гаале и заповеди да му кажу до он може бити само калуђер и ништа више. Јевђенију беше двадесета година кад је чуо о новом рату са Турцима. Вишо незадовољних ОФицира употребмше ову прилику да ступе у аусгријску службу и да се боре иротиву неверника. Цар Леополд прими их с радошћу. Млади Евђеније тако ее јуначки борио да га је цар поставио за командира једне регименте драгонера. Царски војници су се често подсмевали његовом малом узрасту и његовом оделу. Али јунак је умео брзо стећи уважења. У рату с Турцима он је отишао искусном ратнпку Лудвигу Ваденском ијош елавнијем од њега херцегу Лотрингијском. Он се у рату тако одликовао, да је херцег кад се вргттио с њиме у Веч представио га цару овим речима: „У овом младом јунаку развија-се први војсковођа ово^а столећа"'. Ове

су се речи испуниле. За неколико година Јевђеније је постао ђенерал ®елдмаршал и побеђивао је најбоље војсковође Лудвига XIV тако, да горди краљ имађаше големе невоље да се опет измири еа тако великим непријатељем. Он му је нудио намеснигатно над једном облашћу, достојанство маршала Францускеи пенсију од 2000 лујдора (40.000 динара) годишње. Али нринц је е праном сматрао земљу, која га је тако љубазно примила, као своју отаџбину и одговорио је француским посланицпма ; „Одговорите вашем краљу, да сам царски Фелдмаршал, који није мањп него Француски маршал. Новаца ми не треба. Докле год будем служио мога господара дотле ћу тога доста имати." И доиста овај велики човек с благодарношћу је остао веран до смрти царској аустријској кући. Спољашност овога јунака није више падала у очи. Његово мало, лако и врло окретно тело задобило је ратним теретима извесну чврстоћу. Блед-а, боја његовог дугуљастог лица иретвори ее у мушку, црномањасту. Онје држао тело врло правплно и свакога, који му што гоаораше, гледаше право у очи. Његов глас био је нри командовању јак и разумљив, а иначе је говорио лагано и смишљено. Нос му беше дугачак, а очи црне и ватрене. Његова црна коса брзо је проседела. Јеиђепије је био врло скроман и човечан и свачију је заслугу радо нризнавао. Он је назио на најмању ситницу и његови оФицири бојали су се исто тако његовог страшног памћења. У највећој жестини у бптци он је остајао присебан и миран. Шта је страх то он није знао. Рад му беше највећа наслада. Док је још био енажан требало му је само три чахата за спавање. Забава му је била изучавање Математике, Историје и ФилосоФпје. Чак и у својој старости знао је он пз старих историјских књига читаве стране на изуст. Цео распоред за нападаје