Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

и своме сину да изр'ади цареку круну. Сви ови сјајни изгледи сад беху на један пут разругаени. 7. Дудвигова паликућства у Пфалцу. Еад је умр'о курФиршт Еарло II (26 Маја 1695) у Хајделбергу без наследника и кад је херцег Филип Виљем хтео по ираву да наследи престо, онда-Лудвиг иохита да лене Зајинске земље приграби за себе. Он је то учинио под изговором, што је жена њсговог брата, херцега орлеанског Филипа, Јелисавета Шарлота, сестра умрлога куршпршта. Године 1688 Оептембра 24. Дудвиг објави Немачкој рат и одмах продре Француска војска иреко Рајне. За кратко време беху ПФалц, Баден и Витенберг поплављенн ®ранцуском војском, која није ништа штедила. Убиствима и пљачкању није било краја. Ваиоведник је издао кратку и јасну заповест да треба Пфалц сиалити. Ва неколико дана Французи освојише многе вароши и попалише их. Пре него што су дошли у Шпајер покушали су да умире грађане, којима су унапред послали једнога ОФицира. Његово посланство гласило је: ако се варош добровољно стави под заштиту краљеву и прими војску, онда ће се иоштовати њепе слободе и права и грађанима се неће учинити никакво зло. У иротивном случају уиотребиће се сила. Престрављена варош предаде се, отвори Французима каппје и прпмп војску на становање. На скоро сазнадоше грађани шта је велики краљ намислио. Лудвиг је заповедио да се зидови и куле, прастара заштитаи понос варогаи, сруше. За овај срамни посао сплом су употребљени обптаоци варогаи. Преко зиме Фрапцузи су остали у варогаи. У пролеће оставише варош, али не за то да је из благодарности црема обитаоцнма ослободе терета већ да је спале. Ерајем Маја објављено је да је краљ зановедио да се цела варош са кућама, црквама п манастирима снали.

Трећи дан Духоза Французи одстуиише и варош одмах огрезну у пламену. Млазови пламена извијали су се у небо и захватили су стародревни царски дворац, и све скуиоцености које су у њему биле пронале су. И саму царску гробницу вандали нису оставили на миру. Ненасити за сребрним и златнпм украсима разбијали су мртвачке сандуке. Мртво тело цара Албрехта извадише из сандука и кости побацаше. Иста судба постигла је и кости једне царице. Исте године постигло је беснило овога паликуће и несрећни Хајделберг. Тек што су Французи стигли у варога одмах су отиочели убијати, нљачкати, отимати, бешчастити и грдити становнике. Они, који су се сакрили у замке и ниеу одмах дошли натраг били су еви на месту исечени. „Над многим, готово полумртвим људима, извршили су ови заиадни Турци такве свирепости и насиља која никакво неро није у стању описати". По гато је десет регимената онљачкало варога, онда је варога запаљена а за десет сахати била је у камен и пепео иретворена. Оетали несрећни становници били су одатле расељени (у Хајлброн). Док се овако догађало у вароши, није боље ирошао ни лепи, прекрасни замак. Источна кула бачена је у ваздух, а по том је замак занаљен. Дивље хорде појурише у сале и опљачкаше еве благо, које је овде од старина било нагомилано. Ту су разрушене и неке вештачке израђевине. Свехришћански краљ одобрио је све што је његова јуначка војска урадила. За спомен тога догађаја краљ је излио медаљу са натнисом: Што краљ заиоведа то ее врши. 8. Принц Јевђеније, благородни ритер Погаго је Л.удвнг од Нидерландпје и немачког царства оцепио неке нределе а рајинеке области претворио у пустињу, по гато су његове- војсковође задобиле победу за победом над савезном Халандијом, Енглеском, 87