Просветни гласник

758

ВЛСПИТЛЊЕ КАО НАУКЛ

знати. А да ди ће при томе учитељ требати да објасни и онај Факат, да звук потребује вреиена док до нашег ува дође, који је но себи прилично лако разумљив, то зависи од тона наставе. 0 овоме се може и нре говорити у једној декцији о звуку и одјеку и онда би се то само изазвало у памћењу ученика кад се говори о муњи и грмљавини и том приликом на једном згодном примеру још боље објаснило. У сваком нредавању из нримерних (основних) наука морамо се чуватп од претоваривања. Ученик не сме се навући на ногрешно мишљење, као да се оно нолатуцета природних закона, који сена различне науке односе, може објаснити само на један једити начин. Што све природне науке стоје у свези и неком односу нрема води, то још није никакав разлог, због кога би било нотребно да се све те нриродне дисциплине морају трнати у једно предавање, и да се оне све морају свезивати са овим јединим предметом (водом). Вакони, који се односе на воду, исто се тако они односе и на хиљаду других супстанаца, од којих ми неке познајемо још одавно и довољно. 0 нриливу и одлииу може се говорити и кад се предаје о води и нри томе ће бити свеједно, да ли ће се уиотребити речи „прилив и одлив» или ће се обе заменити са речи вода. По свој прилици, најзгоднији би израз био „црилив и одлив океана". Међу тим ираво место предавању о овој појави јесте у Физичкој ГеограФији, али оно се може и раније нредузети, докле ученик још није ночео учити овај иредмет. При бирању иредавања за очигледну наставу, ми морамо више иазити на иринциие, који треба таким иредавањем да се изнесу, него на сам текст. Избор текста долази тек на друго место, и ми не смемо дозволити, да иреовлада и

изађе као главна ствар цредавања цредмет самога текста. Ми можемо узети океан за текст једнога цредавања о нриливу и одливу, али онда се не смемо упуттати у објашњавање стварп, које се твчу океана, а не стоје у свези са сцецијалном појавом прилива и одлива. И у иредмету о приливу и одливу има јединства, и то је једна целина ; и она припада очигледиом предавању у основним наукама —тоје јединство Феномена (појаве). Али тога јединства нема у предавању о океану, осим ако бисмо ми у напред одредили да га само са извесног гледишта посматрамо и за извесну цељ. Предмети, који су за ову врсту предавања подесни, имају друкчије називе од оних који спадају у обадве прае класе очигледних лекција. Има назива, којима се означују природни објекти, као што су : вода, гвожђе, раст, звезда, брег. И оваки су нредметп нолазне тачке за досадања предавања из Јестаственпце, Геогра®ије и т- д. Други називи онет изазивају у иамћењу снаге, процесе и појаве у свету, као што су: тежина топлота, роса, привлачна снага, поларност, дисање. Ова пмена означују најподесније полазне тачке за научна предавања, — о којима ћемо и ми сад говорити — премда би се и свако иредавање могло довести у свезу и са конкретним односима. Предавање о топлоти може са водом почињати,. а предавање о електрицитету може се почети од гвожђа. Али овакав ред у предавању није добар; он има један варљив и привидап изглед, те се чини као да је ирост. Овако предавање треба да се узме и сматра за оно, што оно јеоте у истини, п да се означи таким именом, које ће најбоље показивати и означавати његов нредмет. (Наставиће се)