Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

757

Пошто се може сматрати као утврђена ствар, да је најбољи и једини савршен нут, којим се могу примерне науке објаснити, обележен у њиховом сопственом методском нлану, као што је он иредстављен у изучавању Физике и Еемије, то за нас иостаје питање: како треба да се ради да би се могла она интересантна најнажнија правила одабрати и издвојити, која ће одговарати и зрелости ученика, који још није у стању да разуме редовно изучавање тих наука, која, дакле, тек принремају ученика за ово редовно изучавање и иоред тога му дају на свој начин и у свом облику и драгодених иоука баш и онда, ако ученик никад не би дошао да редовно изучава те предмете. Тако је разноврсна и велика корист од оваког изучавања, само ако учитељ буде увек радио по правилном реду, и ако буде у стању да увек тачно одмери у колико и докле треба да обухвати један иредмет са обзиром на развитак ученика. Овај ред и поступност у предметима треба да је у њему у свако време жива и будна, и ирема томе он мора свој рад удешаватп баш и у ономе етадијуму, кад, рекло би се, нема никака реда у иредавањима. И с тога, међу ирве лекције које се односе иа шизичке законе, треба да се сматра иокретање као најважнији предмет, и да се објаени на видљивим телима; а иредавање о тежини треба да иретходи Финијим снагама топлоте и магнетизма. Ако пођемо даље да испитујемо принципе према којима с. очигледна наетава удешава онда налазимо, да она припада емаиричком облику знања, нод чиме треба разумети, да се Факта иотпуно верно и коректно износе, али се не објашњавају потпуно, нитп се своде иа своје законе или последње принципе. Појава прилива и одлива може се у емпиричком облику као што је пре Њутона и била позната у опште са свим потнуно и тачно оиисати и с тиме ученик упознати, баш и у оном времену, кад он

никако није у стању, да разуме предавање о тој појави с научног гледишта, кад ее та појава предаје у свези са законом о гравитацији. Ово се може саопштити као Факат, али се не може са свим тачно изложити нити правилно схватити. Јер да се оваке ствари могу схватити и разумети, треба ученик да је упознат и са Математиком и помоћу ње да је и Астрономију изучио. Дух се само доводи у забуну, кад се један узрок само у неодређеном облику спомене н. пр. тежина или електрицитет, а није могуће да се објасни и разуме уплив и рад тога узрока, како он дејствује. Нигата не вреди кад се каже, да су муња и гром еликтричне појаве, све дотле, докле је сам електрицитет нешто са свим неиознато. Алн, и поред тога може се држати једно очигледно иредавање о грмљавини и грому, у коме би се објасниле најваж.није нојаве тога у свези са атмосФером и другим односима, који ту спадају: наравно, у колико све то може бити разумљиво за ученике. При описивању те појаве може се говорити о великој врућини која обично грмљавини претходи, о екупљању великих маса мрачних облика, о грмљавини и светлуцању муње, о томе, како се грмљавина чује тек носле неког времена, но што се светлост појави, које одговара удаљењу, па онда ће се споменути како гром руши и запаљује ноједине нредмете, здања, животиње и т. д., како с тиме у свези наступи бујна киша, која проузрокује и поплаве. Целим оваким онисивањем освежиће се оно знање, које ученици о тим предметима већ имају, а после ће се и њихова пажња за носматрање таких појава узбудити и пзоштравати или описивањем обичних облика муње и њеног дејства, нрошириће се круг његових посматрања. Али ири томе се не сме залазити у теорију атмое®ерског електрицитета нити се у опште о њој сме друкчије и више говорити, сем што ће се споменути, да ће ученици о овим иојавама доцније више са88