Просветни гласник

756

ВАСПИТАЊЕ КАО ИАУКА

их осудиди, за то не стоје она вшне", рече дворјанин. — Исто тако једна велика шума код Фонтенебла није се доиадада краљу. Херцег тајно узе раднике, зановеди да се сва дрва престружу и при једној шетњи обрати он пажњу свога госнодара на ову шуму. Краљ опет рзче да му се не допада. Тада хердег даде знак и за часак јешума била оборена. Ераљ је покушавао да прави стихове, који су му рђаво ис.чадали. Један нут је питао даровитог Воала, да му каже свој суд. Овај одговори : „Ништа није Ваше Величанство немогуће. Ви сте хтели да нравите рђаве стихозе, а оии су испали добри". Некодико месеци иред краљеву смрт десило се нешто, што је јако задовољило краљеву сујету. Њему се представи. да шах иерсијски, којн је чуо о сдавном имену његомог Величанства жеди, да с њиме направи савез пријатељства. Дела Француска узруја се нри овој вести. Лудвиг зановеди да ша-

хова посданика дочекају на две миље од Париза п да га приме са највећом свечаношћу. Он сам прими га но додаску у свом сјају своме носећи на себи све своје украсе и круну у вредности 12 мидијуна динара. Његове трошкове платио је све. Међу тим то није био персијски носданпк већ један нортугалски језујита, који је у Царигрпду нуштен из затвора и сад је на то употребљен да слабом и сујетном краљу одигра ову комедију. Кад је краљ ову лаж приметио отпустио је посданикане примивши гана опроштај. Кад се краљ смртно разбодео оставише га сви приврженици и пријатељи, а код њега осташе само два сдЈ г житеља. Народ који је због њега осиротео, радовао се кад је чуо да је умр'о. Проста светина грдила је и његов спровод и мртваца тако, да је спровод морао ићп неким сокачићима до Сент-Дениса, да се неби што ружно догодило. (Наставиће се)

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА од Александра Бена ГЛАВА ОСМА 0 ч и. г л е д в: а 'н а с т а в а (Наставак)

Помоћу очигдедне наставе може се основним наукама : Физици, Хемији и другима с том цељи приближавати, да би се тако објаснили појмови о материји, покретању, тежини, топлоти и светлости, али како ово треба извести, за то нотребује зрелог размишљања. При томе се морају сгрого одвојити оваке лекције од оних, које носе тин описних лекцпја за природне науке, па биле оне индивидуадне иди опште. И ово је у толико нужније, што између обе врсте лекција нма извесне везе или тачака, у којима се оне додирују, ношто у обојнма долазе конкретни односи. Тако, на пример, може

се олово узети као оенова Једне лекцијеу Минералогији, и то или са чисто индивидуадног гледишта, кад се опширно изнесу његове индивидуалне особине, или у опште као један нреставник кдасе метала. Али одово пма и своје место у Физици и Хемији, где додазе у обзир: тежина, топлота хемијска једињењаит. д. И у овом је случају олово само један од многобројних објеката, на којима се исто тако могу раздожити и објаснити велике физичко снаге. Упливи или последице тежине, тонлоте п хемијских нојава могу се иоказати на безбројним примерима .