Просветни гласник

карактеме слике

из опште историје

155

даду другу кошуљу. Кад се то сврши уђу два Длемића тз му један дода освећену воду а други књпгу молитаосдов. По том остане неколико тренутака сам, докле опет не позове све унутра. Оад кад је већ устао додаду му снаваћи огртач и по том се соба наиуни принчевима, ОФицирима и другом господом. У њиховом присуству облачи он чарапе и обућу, брија се и намешта бароку. Том приликом од важнијих ствари највише је говорио о лову. Тек носле свега овога почиње право облачење при коме му велика господа додају по комад одеће. Еад се обуче онда настаје општа молитва. После молитве ишао је краљ у свој кабинет а с њим и сви остали, а неки су га опет тамо дочекивали. Ту је издавао своје заповести и отпуштао господу, а код себе је задржавао синове и њихове дворјано. Тада се водио разговор обично о новим грађевинским пројектима и томе нодобно. Ва тим је краљ ишао на службу у дворску капелу, где су морали нрисуствовати сви дворјани. Да би се боље видело дворјани су метали преда се нека светлила. После службе долазили су краљу министри на тајно саветовање. Око један сахат био је ручак. Краљ је седео сам у својој соби за четвртастим столом, у присуству свога брата, својих синова и унука, који су стајали и гледали. Господа су га служила, а брат муједодавао од времена на време убрисач (еервијету), и по некад је добијао дозволу да седне. После ручка краљ је ишао у свој кабинет, ранио је кучнћс, играо се с њима или се разговарао са госно ама. По том се на ново облачио и извозио се у шетњу. По повратку је опет мењао одело и пуштао себи љубимде и господу из двора. Кад се краљ венчао са госпођом Ментеном, он је сваки дан ишао к њој у собу. Ту су стајале две наслоњаче (столице) са обе стране камина, од којих на једној сеђаше она, а другу заузме краљ и на једном сточићу имађаше своја

писма. Овамо су по некад позивати и мннистри и они су морали стајати. И ако је тада госпођа читала и плела и чинила се да је се ништа нолитичке ствари не тичу, ипак је она нажљиво пратила цео ток разговора, ма да је ствар у нанр^зд са министрима нретресла. Ако краљ у нечему не попусти, онда она удеси те ее ствар одложи за други пут. Око десет часова у вече бивала је вечера и тада се морао иојавитн цео двор у потнуном сјају свом. После јела краљ је обично још неко време оетајао у соби за ручање наслоњен леђима на један дирек, а око њега је био његов двор. По том је одлазио у свој кабннет, где је нродужавао незнатне разговоре. По што нарани кучнће, поклони се дворјанима и оде у собу за спавање. За њим су улазиле неке одабраније личности. У њиховом нрисуству очита он молитву као и јутром и онда се свуче. Пре него што краљ заспи изађу из собе сви. Овакав поредак био је поремећен само онда кад је краљ нримао посланике страних сила, или кад су бивале какве дворске светковнне. Тада је бивало све још свечаније и цео двор изгледао је још сјајније. Ту су бивади разни концерти, нозориште, ватромет итд. У баштама версаљским врвела су лица разног изгледа. Столови су били са сребрним и златним носуђем. Читави корови невача и сваковрсних вештака били су туна. Често су гдспода и госпоће дворске навлачиле маске и нриказивали се тада у најбогатијем оделу. Д а су ее дворјани краљу улагивали на врло безуман начин, то се по себи разуме. Једиог вечера Дудвиг је снавао у једноме замку и иотужи се херцегу од Антина, да му се велике алеје дрва не допадају, јер му заклањају изглед на реку. У ноћ најми херцег све раднике те исекоше алеје. Кад се краљ пробудио зачуди се кад виде да нема дрва, која је кудио. ; ,Ваше Величанство, ви сте