Просветни гласник

754

КАРАКТЕРНЕ СДИКЕ

ИВ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

Франуски штофови , чиике, шешири и друго што се дотле само из Француске могдо добити. Цело једно предграђе Дондона било је насељено Франдуским радницима свиле. Принц Виљем Орански и херцег Савојски примише читаве чете француских бегунаца, а курФиршт брандебуршки Фридрих сам је примио 20.000 аих, који су били најбољи учитељи његовим поданицима у непознатим и корисним вештинаиа и занатима. 11. Двор и домаћи живот Лудвига XIV Лудвиг је највише живео у Версаљу, где му је био најкраснији замак за уживање. Тамо је се он преселио одмах првих година своје неограничене владе, јер му се Париз није допадао због ужасне гунгуле. Он се окружи таком сјајношћу и таким раскошством како се само прича у арапским лричама. Његов двор, који је имао непрестано свечаности беше на несрећу углед за све земље, по којима су велики и мали дворови уређивали своје дворове. Било је ио нешто, што је Лудвиг уређивао, неукусно, непримамљиво и ненриродно, као н. нр. краљеве баште, у којима су дрва са свим друкчије обрезивана него што су по природи итд. Он је чеето себе уноређивао са царем Августом, не са свим без основа. Међу окићеним и најодабранијим по изгледу дворанима Лудвиг је био увек најкраснија нојава. Изглед му је био леп и примамљив. Његово опхођење беше тактично, потпуно и мудро, а свака његова реч примамљива и духовита. Силу, коју је преко других својом личношћу употребљавао, познавао је он добро, Цела његова околина морала је у оделу, у покретању и поздрављању, нри јелу и при молитви, у цркви и у позоришту, на страни и при картању, изучити извесна наиред прописана правила, која су се називала етикета. Шпанско италијанска ношња беше са свим измењена, Кратак огртач замењен је Фраком, а прсник такође једним дугачким прсником.

Панталоне су биле кратке до колена, а колена и нога одевена је била свиленим чарапама. Али што је највише у очи падало, беше барока, једна огромна гомила косе од стотину коврџпка, која се метала на ошишано теме. Исто тако и женске су се китиле много и неприродно. Оне су се више етарале да изгледају надувене и накићене него љубазне. Од прашкова и помада природна коса једва се могла раенознати. Исто тако и природна боја лица тешко се распознавала од белила и руменила. При том одело је се мењало непрестано. Слуге и служавке такође су се китиле. Мода је се ширила од Париза и Версаља по целоме свету и чинила је те је остали свет подражавао као мајмуни Французима и Францускињама. Одело је морало бити удешено према ходу, и свима другим покретима. Отуда посташе и разне врсте комплимената, клањања, сагибања. Људи више нису ишли као дотле у ципелама, већ су ишли ситно као п жене у лакој обући по лакованим патосима. Било је одређено колико корака при уласку треба учинити, па да се један пут поклони итд. Ова смешна уеиљеност и кићење више су занимали краља Лудвига него државни послови и рат, о чему су се бринули његови министри, но који су онет морали чинити оно, што је он хтео. Јест он је бестидно присвајао себи похвале гладних песника и отимао славу својим војсковођама за извојеване нобеде. Његов живот налик је са евим на живот источњачких владара. До 15. века људи су се верно држали природе, јер су дању радили, а ноћу спавали. То се најпре преиначило у јужним земљама, Италији, Шпанији и Француској. Код Лудвига XIV. био је овакав поредак. Око осам часова будио гајепрви служитељ. По том је улазила к њему главна дворска управитељица, да га но старом сујеверном обичају пољуби. После ње улазила су његова два лекара да га иетрљају и да му