Просветни гласник

770

оципљиве. Ове Фигуре он је иравно од жице, а тако исто и олона, којима их Је озиачавао, па је све то утврђивао на крутој артији. На овај начии Вајсенбург је изучио геометрију, алгебру, аритметику и тригонометрију тако темељно, да је био у стању да предаје сам све ове предмете. Сем тога он је прилпчно изучио и нрнмењепу матемалику, па и саму теорнју светлости, у чему му је наравпо математика дада могућност да разуме. Правећи од жице слова за означаваше геометријскИх Фигура, он дође на мисао, да тим путем учп и иисање. За ипсање је употреб.1>авао једпу таблицу, на којој су линије бнле концем означене, између којпх је оп писао. На овај начин он је научио да потпуно правилно нише како свој матерњи језик (немачки), тако и Фрапцуеки. При писан у служно се је обојеном аргијом, по којој је озго писаљком притискивао, те су слова пзлазила на другој белој аргији, која Је иснод оне била. Тако Је он бележно све што му је требало, и ;:а тај начин је кореспонлирао са окатима. За изучавање земљоииса он Је се служчо оиппљивим картама, на којима је све оно било пипањем под прстима приметно, што се на картама за окате иредставља цртама и бојама. На његовнм картама биле су границе поједпннх земаља обележене свпленим концем који Је ои сам правио, а реке витком жицом. Море је на тпм картама било обележено песком коЈи Је лепљивом масом залепљен на карти, а варошн су иредстављене малим иглама, коЈе су на врху имале пљоспате јабучице. А да би све ово чвршће било, карта је морала бити на платну или дрвету. — Нешто овако самосталшш радом, а нешто опет дружењем са образо.'.анима, и добрим памћењем, Вајсепбург е добио гако образовање- да Је се могао у духовном развигку п у огппте у интелигентности поредити са сваким окатпм. Мпого Је п.еговом образовању доиринело и то, што Је он имао добро памћење ; његовп су му опет доста књига читали, то је садржину памтно. Ово Је имало уплива п на њего.)у веселу нарав. Он Је често терао шаду н са стварнма, које се непосредно односе на слепнло ; али му је веома непријатно било, кад му ко год изја:ш сажаљења што он нема вида. Обичпо у таким приликама он је тражио одмах, да пренесб разговор на коЈи други предмет. Сигурно због тога он ииЈе хгео никад да каже слепац за оно а коЈи не види, него ,четворочули»', а окатог је звао (( петочули". Увек Је волео да пма ма каког занимања, и умео Је и неке механцчке иослове да ради, п у њима је иалазио приЈагна рада. Сем карата, коЈе је и он бележио с лпца малим тачкама, радо је играо п шаха, која је био удешен за нипање; јер поља су на њему била испучена и издубљина, а у средини сваког рупа, у коју се задене фигура. Сем тога, руне су бпле нумерпсане, и при игрању само се каже број поља, у које се креће Фигура, и оида се зна, Тако су и окати са њим играли. — Веома је интересантно, што је Вајсениург научио и једног глуво-немог да са њим игра. на овоме шаху. Само

која је знада ванредао добро музигсу. Код ње Хај нађе и нека паставна средства, која је она употребљавала ирп учењу појединпх предмета. Тако оиа је учила рачун помоћу Саундерсонове рачунаљке, ,а и за земљоппс имала је нарочиге карте појединих земаља на којима су реке, планине, границе, мора и језера била тако наирављена, како се могу нрстима онипати. На овим картама граниде су биле обележене танкпм жицама, а реке финим свиленим кончићем, који је показивао правац којим река тече, као и поједине вијуге и савијутке. Међу тим море је било означено песком, који је на карти леиљивом масом нрнлеиљен, а варошн су обедежене малнм куглнцама, које су на врху биле мало пљоснате. Сем ових наставних средстава, Хај нађе код Парадисове још и једну ручну штамау, номоћу које је она кореспондирала са окатима и својим слепим пријатељем из Манхајима. И ово познанство Хајево са. сленом вешхакињом још је више у њему појачало уверење, да његов намишљени посао око образовања слепих, не може битн бесплодан, и да образовање слених није тако тешка илн чак и немогућа ствар, као што се до тада у опшге сматрало. У то баш време Хај је скупљао поједине вести о слепнма, који су се истаклн на површину својим радом, и прибирао наставна средства, која су ноједнни слепци употребљавалн нри изучавању појединих предмета. Он је био наумно, да нотпуно системски уредн целу наставу код слепих, и за то мујетребало да прибере опа наставпа средства која су поједини слепци за своје образовање унотребљавали, и да их испита у колико су она иодесна, да се за образовање слених могу употребити, и да иосле према томе сам нодеси наЈЗГоднија учила за оне нредмете, за које не буде имало никаких учила, а она опет поправи, којих је и раније било, али се не покажу као добра. Због тога је Хају било од велике користи његово иознанство са слеиом вештакињом, код које је нашао многа наставна средсгва и сам се уверио, како их она употребљава. То је био за. њега један нодстицај више, да намишљеио дело н оствари, и ако је унанред могао предвидети читаву Је велика штета што се не зна, на који су се начин њи двојица сиоразумевали.