Просветни гласник

774

О КОМЕТАМА

раздичите меридијапе који пролазе линијом од полова пресецајући земну СФеру. Те се комете сматрају као члановиједне исте породпце и образују за се прни систем. Пошто је њихов заједнички нресек, који се може назвати подарном осом њиховом, издужен, донире до једне констедације, до једне тачке небеснога свода која је њихова радијантна тачка. Посде првог система, надазимо други, по том трећи, и тако даље до седмог, карактеризираних по подарним динијама и одвојених радијантним тачкама. Ади се надазе само седам. И тако све познате комете резимирају се у седам Фамилија. Приметиће нам се, да до сада, та класиФикација није имада ништа хипотетичног и да је дада само један ®акт испитивања који не може издржати критику, али је јасно да то класиФицирање комега, придајући свакој своју особиту радијантну тачку, није посгало неким случајем, да то открива заједнпчко порекло, и да би нристали на мисао, да свака Фамилија додази са своје радијантне тачке. Претиоставимо, у истини, да се је једна јединцата магдица, ведике занремине, додазећи од једне радијантне тачке космичком брзином, сукобида и покрила сунце; деловн који би се дотакди његове површине били би ансорбовани њим, а они који би се промолиди ван површине са различите стране, образовали би око њега кометарне прстенове у различитим равнинама, и, у колико би пролазили ближе или даље од сунца, описали би орбпте свпју облика, од хипербоде до елипсе мање више кратке; но сви ти прстенови учувади би свој заједнички карактер што би њихови орбитп продужили иресецање по њиховом првобитном правцу, по подарној осп која сједињава сунчани центар са радиЈантном тачком. Довољно је дакде да су седам маглица дошле у седам разних епоха, са седам посебних радијантних тачака, и да су прошле близу сунца, на да се образују све комете које је Хоек скупио у своје системе, и, ако је та хипотеза нстинита, може се из ње извести једна последица која се може нотврдити. Враћајући се у ирошла доба, тражећи дистанцију разнпх комета једнога система од сунца, у далеким епохама, надазимо да је она бнла нста, јер је то средња дистанција те звезде ка примигивној маглици.

ј И то је тачно онако како је Хоек нашао; тако дистанције трију комета једне исте Фамидије бејаху у 757, равне 600, — 600,4 600,2. Из тога се може закључиги да су у том датуму биде сједињене у једну јединцату масу, ади да су се од тада одвојиле у три дела који су путовади по различитим путовима као делови Биједове комете. Скромност нам налаже да признамо да је имажинација одиста одиграла своју улогу у тим ведичанственим генерализацијама, да су оне превазишле може бити научну мудрост, и да не треба томе поклонити годико поверење колико засдужују математички закони астрономије. Али су оне тако љубопитна вероватност да им се дух са задовољством подаје. Астрономпја је пријатна наука, наука прожмана особитим уживањем; она куша уобразиљу, јер се она упушта у нерешљиве проблеме, и подаје се чарима хипотезе а у след нотребе коју ствара љубопитност. IV Оно што најдепше карактерише комете, јест перјаница, њен украс, они дугачки реиови који су тако много плашили старе народе. О њима у опште постоји врло погрешно мишљење: многи држе да су то материјални низови који прате главни део, језгру, онако исто као што дрво једне стреде прати гвожђе. То не стоји у истини; репови су ти увек у опозицпји према су1 цу као да га избегавају; они су очевидно нроизвод његове акције. Увек кад су у равнпни орбпта, увек кад су привијенн као да трпе какав отпор у своме кретању, видимо их право кад су у профиди; с дица изгледају или диче на сабљу. Ретко да су прости, једноставни, готово су увек развијенн у више огранака одвојених мрачним линијама. Реп који је Шезо видео у Л.озани имао је шест грана. Кад су комете, у своме путовању, далеко од сунца, имају кратак рен ; кад се средина (збијени део) приближи површини сунчаној и загреје је прекомерво, реп узме изваиредне димензије, некада много веће но данас, ако причања старих нису преувеличана. Таква беше комета од 1680, таква од 1843, која беше најзначајнија. Откривена је изненадно на једном ведром месту које се указа после дуге кџше. Средина јој се могаше видети у