Просветни гласник

90* .

О КОМЕТАМА

775

сред дана, ма да беше врло близу сунца ; она иђаше тако брзо да је учинила круг око сунца за два сата; нрошла је тако блпзу да је нродрла кроз хромосФеру: ту је остала бесконачном брзином којом путоваше, а, за време тог нутовања, прегрдна перјаница, процутовала је небо, бацајући своје зракове у облвку какве лепезе ; она има аше скоро сто милиона миља у дужину, то је два пут више од дистанције сунчеве од земље, и да је ова прошла њеним путем, била би у додиру са н>ом. Такав је догађај могућан, догађај којег се свет тако много плаши, а који учени људи из љубопитства желе, држећи за бесмислицу сваки страх. Реп, у истини, није иишта друго до ток иаре и гаса ослобођеног сунцем, ширећи се све више и више, у оноликој мери у коликој се удаљава и завршује на последњој граници разређености и видљивости, који је снособан да одбије и минимадна преламања сунчане светлости, али не противстављајући никакве препоне виђењу звезда, које се распознају кроз исти ток који као и да непостоји. Тврдило се да оне постају још живље, светлије, што не може бпти, и да се могаху видети и кроз саму средину, што је у истини само код магличастих кометакоје никако немају праву средипу (збијенп део). Из тога разлога Бабине их иосматраше као неосетне масе назвавши их и сматрајући их као „ништа", не видљиво нешто. Астрономи се нису задовољили посматрањима голим оком, они су наоружали очи, употребивши трн различита инструмента, телеекоп поларископ и спектроскон. Помоћу телескоиа изглед реиа једва се нешто мења, а нзглед главе сложенији је. Кад се комете открију онда к#д долазе из даљине, нотчињене само својој атракцији, расхла.,ене за време дугог путовања, онда су оне само маглице око једне средине; кад се почну приближавати и поново загревати, отночне јасно кретање. Види се како излазе из светлосних снонова претходног луца средине која нрима сунчане зраке ; образују ореолу, шире се у облику купе, повијају се и окруже средину, Да би се иовијале назад у једном дугачком низу или снопу : тако иостаје реп. Он се образује у напред, он се измиче у опозицији као одагнат ; он се не разликује од ореоле

(аигео1е), он јој је продужење. Све то у многоме личи на једну куглу на дну једне кесе. Познато нам је, да ће под акцијом сунчаних зракова комета да се загреје и по том растура, да са свога врха баца зажегнуту пару као вулкани у ерупцијама, да се ти изливи беспрекидно обнављани шире, крче пута да би образовали, одржали и увећали реп, и да се мало по мало, материјалне честице комета расипају по простору : то су најлетеће ; прво најрастурепије, но том сукцесивно и по реду долазе оне које издрже топлоту ; то је једиа правилна дестилација која 1е прогресивна, која се храни и обнавља са различитим материјама. На комети Донати (БопаИ) виђени су шест различатих излива. У истом времену, средииа се исцрпљава, смањује и мења изглед. Активност тих Феномена увеличава се до момента највеће загрејаности, нешто мало иосле пролаза кроз перихелију, по том опада, слабљењем топлоте и исцрпљивањем уједном истом времену. На иослетку се комета, расхлађена, олакшана, ослобођена својих гасова, враћа у удаљене просторе, да ту прибере ону храну коју ће потрошити у своме идућем повратку. Њена је улога очевпдна; она је лиФерант, набављач, она иде у велике даљине, прибира и доноси у сунчани свет и оставља у њему разне материје коЈима ћемо ми сад да проценимо важност. Поларископ је врло копликован инструменат, с тога не може овде бити онисан; номоћу њега сазнајемо да ли каква светлост долази непосредно од зажегнуте материје или је била одбијена у своме путу телом које нам шаље. Поларискон нам показује даједан део светлости од комета долази са сунца и да је опа одбијена од њих. Но осем тога дела, има још један који нам сама комета шаље и који је откривен спектроскопом. Свака светлост кад се пропусти кроз призму биће разложена; она се казује у издуженом лику који се зове саектар, где су различите боје, од црвене до љубичасте, раздвојене. У опште, тај спектар није никако непрекидан ; у њему се виде пруге, једне мрачне, друге светлосне, које мењају дпспозицију и место по природи саме светлостц, а које откривају посматрачу хемијски састав те светлости. Тим се начпном могло сазнати за материје које састављају сунце,