Просветни гласник

НАУЧНА ХРОНИКА

777

владалачких м других мумија у старој ,стовратној" Теби. Зна се да су стари Мисирди били ма.јстори у обесмрћивању тела — у мумИ'!'Иковаау. И све до данашњег дана они су у томе остали недостижни. Сведоџба овоме је потпуна очуваност двеју царских мумвја, чије је свечано отварање, пред многим одличним гостима, било 1. Јуна (по новом) ове године. Отварањем је руководио, као и протокол о томе водио, сам главии директор булачког музеја и египатских старина, нознати егнптолог Масперо, уз припомоћ чуварамузеја Бругш-Беја, а пред кедивом, његовим министрима, страним посланицима и др. Прво је отварана мумија (под бр. 5233.) Рамзеса II (Сезостриса, како га зову грчки историци). Читаво тело било је обавијено неколиким платнима и умотано широким (до 0, 2 м.) повескама, онако од ирилике, како се деца повијају. Када скидоше и последњи завој — комадиће платна умазане некаквом смолом — појави се лено очувано тело Рамзеса II. Три хиљаде година требало је да протече, па да се чији погледи могу задржати на оштрим цртама овога великог освајача (Рамзес је вдадао нзмеђу 1400 — 1250 год. пре Хр.)- Очи свију присутнпх управише се глави, чији изглед и израз само увећаваху опште чуђење. Све црте на лицу јасно се раснозпаваху и показиваху човека од својих 80 — 100 година. Глава дугуљаста, према телу мала ; теме голо, обријано, косе само над слепим очима и иа потиљку , — оиа је мекана и Фина , за живота седа, но нри балсамовању жуто обојена. Чело ниско, узано, обрвни свод испољен; очи мале, близу носа; нос дугачак, узан, веомакукаст, каокод Франц. Бурбона; уши округле, клопаве и пробушене, као код жена ради убодаца; вилице снажне. Уста мала, чврсто затворена с уснама подебљим и меснатнм, а напуњена неким црнкастим тестом, од чега се, кад длетом одвалише комадић, појавише сједени али бели и очувани зуби. Брада и бркови, за живота брижљиво бријани, нешто израсли за време носледње болести или после смрти. Кожа на лицу мркожута с црним пегама. У главном, израз је лпца мумијиног онакав , какав је у ствари био и израз лица великогл Фараона : мање интелигентно, готово нешто животињско, али пуно поноса, дрскости и суверена величан-

ства, што све издаје одлучан, готово тирански карактер. Така је глава. И остадо се тело добро очувало, ма да се учезнућем меса, нешто више измепило. Враг је танак, јер је остао само кичмени стуб. Прса пуна, руке прекршгене на прсима, а лрсти и нокги црвено обојадисани каном или којом другом таквом биљком. На девој страни се види широк отвор, кроз који су балсамовачи извадили дроб. Ноге без меса, дуге и танке, а стопале оцрвењене као и руке. Види седајелеш старца, али старца снажна и крепка: зна се да је Рамзес сам владао 67 година, а умро скоро као стогодишњак. Дужина је мумије 1,73 мет. После кратког одмора приступило се отварању друге мумије. Ово се очекивало још с већим нестрпљењем и с већим ингересовањем, јер је мумија имала да решиједан проблем, да заврши једну научну препирку египтолога. На саркоФагу, у коме је била та мумија, стајало је име НоФритари, а тако се звала жена краља Амоса I, основаоца 18-те мисирске династије и ослободиоца Јегипта од Пастира. НоФритари је на неким сноменицима представљена с црним лицем, и отуда су неки египтолози закључнвади да је она бнла кћи каквог црначког владара, којом се Амос оженио, да би стекао савезника у борби противу Пастира. На другнм пак споменицима она има обичаи тип Јегипћанке. Црна боја њеног дица и теда, како је на неким споменицима одиста насдикана, бида би тако веде цротивници њеног црначког порекла — нроста свештеничка Фикцпја, и према томе има само своје митолошке вредпости. Њен кудтус — који је био веома распрострт у Теби — само је један облик црне богиње Атор, богиње смрти и мрака. Мумија је дакле требада да реши овај нроблем. И ова је бида као и нрва, брижљиво у неколпка пдатна увијена и најфинијим повескама омотана. Али на једном платну беше записано „ 13.-та годипа покојног краља Узирмари Мјамуна, спремљеаог за вечност". Дакле место краљице НоФритари у саркоФагу нађоше мумију Рамзеса III., владаоца из 20- династије (јер оно горе је име Рамзеса II.). Још у старо време, без сумње, учињена је ова измена, те је на место ноштоване краљице 18. дин. дошао у саркоФаг један од освајача из 20. династије. Оваки се сдучаји ионављају чешће у