Просветни гласник

778

старој миспрској псторији, о чему сведоче мпоги познији натписи на саркоФазпма или на омотачпма мумија, које су несумњино из ранијих времена. Али у истом овом саркоФагу нађена је још једна мумија, једне жепе средњих годпна и средњег раста, а расе беле. Како се пак она брзо дочела кварити п несносно заударати, то су је морали одмах из музеја избацити. На њеним завојима не бегае никаква —нКЊИГЕ И КЕ Јагићевог Архива зи. словенску филологију („Агсћп г №г зћтзсће Рћ11о1о§1е") изишде су 1. и 2. свеска IX књнге (г. 1886-). У ове две свеске главни су чландп ови: „Нрилози дитавској митодогији,'" од берлинскога проФесора А. БрикнехЈа, — „Чешке тужбадиде св. богородице" (Мапепк1а§еп). средњевековне црквене позор. игре, од Ј. Книшека, — ,Истраживања о склопу стиха у југословенској народној несми" од В. Болнера, — „Велики везир Мехмед Соколовић и српски иатријарси Макарије и Антоније" од Костантин Јиречека; ова су четирп чланка нова, а уз њих иде и свршетак чланка, у VIII књизи почетога, „Утицаји аналогије у деклинацнји малорускога језика" од Ст. Смала Стоцкога — итакође свршетак чланка „Студије о изборнику Свјатослава од г. 1073., с напоменама о млађим рукописима", од Л. Мазинга, — наставци чланака: „Критичке напомене старопољским текстовпма", X, од А. Семеновича и „Ирилози за објашњење руског јуначког еиа" IV, од А. Веселовског. — На другом су месту опширне обзнаие (Ап2е1§еп), и то: о делу „1Јп4ег511сћип§еп ићег (ЈиаћШ и. Ве1опип§ 1п <1еп 81ат18сћеп Зргасћеп. I (,>иап(лШ 1ш ЗегМвсћеп. \ г оп Аи§ив1 Ј.еакгеп", од Т. МаретиИа, — о делима, која исиитују словенска имена места од А. Брикжра, — о делу „Источники дла нстор1и славлнскои филолопи". Томђ I. Издан1е втор. отдкл. Изш. Академ1и Наукг, нриред. В. Јагић, од А. Брикнера. — Трећи одељак чине мале доставе (к1еше МИгШеИипдеп): „Јевтимије трновски" од Пол. Сирку, „Ко је Гертука у Горском Вијенцу" од В. ЈагиКа , „Комај" (значење ове речи у бугарском) од Непгу Коећ1ег-а, прилог „Глагољашкој рукописној

натниса. По свој прилиди ће то бити мумија краљице НоФритари. Црте краља Рамзеса III. нису се тако добро очувале, као његовог претходника и претка. Сличност је ипак велика, нарочито у кукастом носу. Дужина ове му мије износи 1,68 м. Обе мумије овако отворене сада стоје изложене у булачком музеју. Скоро све главније илустроване новине донеле су Фогографске слике обеју мумија. ■54'ИЖЕБНИЦИ књижевности" од К. Јиречека, „Једна група гатака" и „К руском Воуо 4' Ап^опа" од А. Веселовског , „Ветчина или влдчина?" од Ј. Грота и В. ЈагиКа , „ВХааш? — Волосг" од ЉагЈнова. — Четврто место заузимље Библиографски извештај, у коме су ЈагиК и Брикнер објавили — и свуда но ко.ју напомену додали — 24 разнолике књиге из опширне области словенске Филологпје, писане различним језпцима словенским (једна је само књига писана језиком немачким). Овде су, међу осталима, обзнањене и у кратко одењене ове српско-хрватске књиге и књижиде: „РОУ1Јсз1 гагуИка иа§е§ајрг1ка ћгтаско§а Ш згрзко§а о(1 пајЛаушјШ угетепа 4о Дапаз", рј§е Магсе1 Кибаг. 1Ј Бићгоушки 1885. (и ако му посао хвали, Јагић писца оштро осуђује због његовог, на крају књпге изнетог, шовинистичког напада на ћириловску азбуку) , „Гексшиапј Вегпап!. 8р1јесашпа ро ргуош 12 (1. ос! §. 1495.," који је издала југосл. академија, а за штампу спремио Т. Маретић, у Загр. 1885., „Јтрег1екаи аопз! 8 рагики1аша хег 1 (ху ко(1 Нотега 1 ћопга^зМ коп(Ис1оиа1," и 2а§г. 1885. (из „Програма" загреб. гимназије за г. 188314.), „Рп1ог1 га зт1акзи је21ка ћгуа^зкода". Рпорсије Јуап Вгог- 2а»гећ 1885. (врло похвално говори Јагпћ о о овом значајном, научно израђеном, нослу [синтакгички претрес нашега заповедног начина] младога хрватскога научника), „Ирограм срнске вел. гимназије карлов. за шк. г. 1883;4. (књ. XXV) п за г. 1884 5 (књ. XXVI)". у којима су: прво, „Две три речп о ст слов. граматици Ст. Новаковића" а друго, „Два три закона из науке о српским гласовима" од Јовапа Жпвановића, „Кјесшк ћгуа!8ко§а