Просветни гласник

779

Ш вгрвкода јегјка. Ка втЈје!; 12(1аје ји§081, акас!. гпап. 1 итје^п оћга&јије Р. Ви<1таш. 8уегак 6 1 7. Бги§о§а (Ије1а 2. Г 3.; и 2а§гећи 188. —85.: БаИ - БоуезИ — На крају 2. свеске овогодишњег Архива има још и расиравица уредиикова „Филологија и иатриотизам", у којој се хладним и научним тоном говори о препирци међу чешкпм Филолозима : да ли су аутентични иди у новије време управо измишљени чувени чешки књижевни споменнци „Краљодворски и зелено -горски рукопис" ')• Од свих овде изређаних чланака и чланчића, осем поменутих обзнана, највише се нас тичу и наше ствари расправљају: прво, оишпрна Волнерова студија о стиху нашег нар. несништва, за тим, Јнречекова крптичко-историска нотпца о Мехмеду Соколовпћу и патријарс има Макарију и Антонију, и најпосле Јагићев одговор на питање: Које Гертука у „Г. Вијенцу"? Особито је значајна прва, 105 страна велика, научно израђена расправа о нашој народној метрици. 0 томе се писало доста много, али до сада још нису пронађени и сталпо утврђенп закони за скланање стихова наших народних песама — по мишљењу Волнерову — поглавито с тога, што се у стиховима разматрао само језиковпи део, а никаква се нажња није обраћала на музичку им страну, на ритам њихове мелодије. Прии је на ту страну погледао П. Будмани још г. 1876. („Јоб јеЛап рокизај о пабој паго(1пој те^гш" у дубров. гимназ. програму), и тада пронашао, између осталога, закон, како сам вели, најзначајнији у народној нам метрици, који гласи : , свакије ритамски ред (из једног или више таких редова постаје „стих") састављен само из две или четири стоие*. Овом је мишљу прожета и расправа Луке Зиме „Нацрт наше народне метрике обзиром на стихове других народа а особито Словена" у 48. и 49. „Кас^-у југосл. академије. Волнер пак, доследније него Будман, Зпма и други новији оцењпвачи наше нар. метрике, држећи се чврсто доказане истине ) Врло умесно Јагић завршује (стр. 3 4 4.) преглед сувременог стања овога питања овим речима : ,,Нек се брани Краљичин рукопис: не само што ништа противу тога немамо, него баш го живо и шелимо, само нека нам се не излази на сусрег с патриогским осеНајима онде, где ми очекујемо крптпчко-Фидолошке.. литерарно нсториске и архео ■ лошке разлоге" .

да је „свака ј;госл. нар. песма, као и свака уонште нар. песма првобитно одређена за певање", долази до тачннјнх ресултата у питању, које претреса, те многе поставке Будмапове и Зимипе побија, и нову теорију о слогу нашега нар. стиха оснпва. У ритму аесмине мелодије, вели Волнер, треба тражити основу за чланање стиха. И „као год што је мелодија, кад се разложи на најсптније јој састојке, састављена из неког броја мотива , тако се всто и текст раставља на некп број слоговних груиа } од којпх свака одговара једном мотпву мелодије" (стр. 202.). Ове групе од слогова (које би се згодно могле назвати „чланцима" за разлику од „стопа" или „коленаца") могу бити састављене из једне или из више речи, само што се увек у правилном сти\у крај сваке групе подудара с крајем речи. Најобичнија је таква слоговна група (чланак) у сриском стиху четворосложна ^). Али има група и од три и од два слога, па најпосле и само један слог може заузимати место целе групе. Везивањем двају или више тактова постајејзмтамски ред; ти пак редови могу бпти двочлани, трочлани итд. Волнер се сада зауставља само на двочланим и трочланим редовпма, јер њих сматра као првобитне у југослов. (српско-хрв.) нар. песништву. Геч „стих" Волнер употребљава као језиковни коредат једном „ритамском реду", и то му је арости стих, а стихове, који захватају 2 ритамска реда, као нпр. 13-тосложне, 14-тосложне итд,, зове сложеним (стр. 211.). И према томе он у својој расправи разматра: I Двочлане ритамске редове, којп -могу бити: а) ирости стихови и то: 1., осмосложни (два потпуна четворосложна чланка), 2., седмосложни (1 четв. сл. и 1 тросложан), 3., шестосложни (3

*) Види стр. 209. и 210. наведене расправе.

Овака четворо-сложпа група одговара једноме мотиву који се ограничава на један сложен парни

такат (нпр. од 4 4 или 4 | 8 ), тако да по један слог долази на по једаи део такта ( Ј | 4 код такта од

4 | 4 , а '| 8 код т. од Ч % ), или, друкчнје, четворосложна је група саставл>ена првобитно из четири слога једнаког трајања, нпр.: (( де-вој-чи-ца ру-жубра-ла» итд. У тросложној г упи 2 слога одговарају по једном делу такга, а трећи слог двема деловима такта. У двосложној груии на сваки сдог долазе по два дела такта. А кад један слог стоји на месту целе групе, он гада обухвата у се с;-а 4 дела такта.