Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

владу, која припада међу најсјајније у ®ранцуској историји, али која је јадни народ из темеља упропастила. Сад су отпочели ратоки један за другим, који су упропастили најбољу снагу Француске, која је тада у трговини и индустрији сјајно напредовада. Помоћу министара Ришељи-а и Мазарипа беше скрхана самосталност илемства. Парламенти, који еу порезе пронисивали и одобравали, морали су радити што је краљ хтео. Кад се парламенат један пут усудио, да не одобрава претеране захтеве круне, млади Лудвиг, којије у Оен-Жермену у лову био, дојури одмах у Париз и у ловачком оделу са бичем у руцн јурне у салу парламента и тако подвикне господи иосланицима, да су они морали одобрити све што је он хтео. Воља једнога беше закон за све. Еад су краљу једном говорили о обзирима државним рече он са свим дрско: „Ја сам држава". Није никакво чудо, што су се цареви и краљеви пред њим савијали, јер на његову реч цела војска стајала је уз њега. Друкчије је све то било у Немачкој. То беше труц са стотину глава, где сваки кнез или херцег представљаше краља. Нико не хте покоравати се цару и радити што год за царство. Оаме поједине богате ®абричке и трговачке вароши иокушавале су да подигну и увећају независност своју. 2. Курфиршт Враденбуршки иротив Лудвига Године 1672 Лјдвиг је на најнеправеднији начин напао на Нидерландију, а немачки кнежеви на Рајни беху заслепљени и не притекоше јој у иомоћ. Јадни Нидерланђани били су у највећој опасносности, да ће их силни Французи прегазити и узалуд позиваху своје суседе у помоћ. Оамо курФиршт браденбуршки Фридрих Виљем, који се плашио за своје вест®алске земље, усуди се не само да са целом војском пође у помоћ, него се још трудио да и цара покрене.

Холанђани су му били обећали голему новчану потпору. Али како се горко морао кајати! Он није знао, да је царев министар, кнез Лопковиц, потплаћен од Француза, и да је ђенералу Монтекукули-у издао тајно наредбу, да се са Французима не упушта у борбу. Пун надања, да са немачком храброшћу учипи крај Француским разбојништвима у Холандији, здружи се он са ауетркјским војсковођом у Халберштату и продре у ВестФалију. Али Монтекукули убеди курФиршта, како би много корисније било да иду у Мозел, да тамо снрече улазак Француза и да се тамо споје са Холанђанима, па ће Французи бити нринуђени да напусте и ВестФалију и Нидерландију. Фридрих Виљем, поштујући ауторитет великога војсковође послушао је његове савете. Кад јетребало прећи преко Рајне онда се Монтекукули одрече тога задатка подизговором, да његови ђенерали нису за њ' дорасли. Уморену војску поврати у ВестФалију, али глад и друге тегобе намораше га да се још даље натраг иовуче. Тако је узалудним маршевима еатрвена једна добра војска и то неверством једнога издајника ! Курфиршт не само што је осрамоћен, него је изгубио војску и није од Холанђана добио обећану новчану помоћ. Французи опљачкаше многе покрајине и освојише неке градове. Холанђани су били нринуђени да тешким жртвама откуне мир. 8. Освајачки рат иротив Немачке Лудвиг XIV гледао је ову немачку неслогу смејући се и правио је најнеуљудније шале и изазивања. Немачка трговачка имања на Рајни заузета су без икаква узрока, рајински мост код Штрасбурга спаљен је, а десет вароши у Елзасу, које су по уговору изриком припадале царевини, узели су Французи без икаква повода под своју власт. Све ово догађало се за време мира. Али Лудвиг је идаљехтеода дражи цара Лео-