Просветни гласник

746

пз опште псторИје

иолда, да узме јога и целу Дотарингију и да опет закључи мир као и вест®алски. Што је Аудвиг XIV својим ионагаањем намеравао, то се и догодило. Цару није допугатао образ да и даље ћути. После многих узалудних објашњења следовала је објава рата. (1673). У Августу продре Монтекукули са 33.000 људи на Мајну. Ђенерал Тирене изађо му на сустрет дер је знао, да сирота Немачка као и свакад мора бити позориште опустошавања. Обе ее војске сусретоше и аустријском војсковођи испало је за руком да тако притесни неиријатељску војску да би је лако сатрти могао, да није од издајника Лопковица добио тајну заповест да се не упушта у битку. Тирене срећно измаче и на своме путу кроз П®алц остави најсвирепије трагове Француског беснила. По што је се тако срећно избавио потуче он Немце код Холцхаима. Лепа рајинска земља морала је скуно нлатити неслогу царства. На заиовест Француског министра рата Луво-а спаљене су све вароши и села до темеља, људи су гоњени као стока, а цела граница међу Француском и Немачком претворена је у иустињу. Фридрих Виљем беше веК на путу са 20.000 људи, да иритекне Аустријанцима у помоћ, али они су хтели сами однети славу и раније су се упустили у битку. 4. Велпки курфиршт код Фербелина (1675) И сад је велики курфиршт скупо платио свој патриотизам. Лудвиг XIV ступи у савез са Шведима и наговори их да пређу гранпцу и да унадну у курфирштову земљу. У Децембру 1664 нродреше Шведи под својим Фелдмаршалом Врангелом у Фоморанију и Брандебург и ударише највећу ратну порезу у обе нровинције. Лудвиг триумФовагае. Он је мислио да је нронагаао красно средство да раздвоји царску војску. Али он се варао. Фрпдрпх Виљем писао је своме наме-

снику у Бранденбургу, да га Шзеди својим упадом нећз навесги на неверство својим савезницима. Он је еажалевао судбу својих ноданика, али им је саветовао да буду стрпљиви док им он са целом својом војском не стигне у номоћ. По том усред зиме отиутовао је уХаг сам, да се споразуме са Нидерланђанима и да покугаа да покрене цара у Бечу и краља данског нротиву Шведа. Али оба му отказагае помоћ. И на сабору у Регензбургу узалуд се трудио да себи нађе савезнике. -Он остаде усамљен. У почетку Јула 1675 најбржим маргаем нређе он преко Елбе и стајаше пред Ратеновим. Шведи се страшно изненадише кад видегае да су еа свих страна нанаднути. Већина их је била исечена, а остатак нобеже у главни стан. Шведи из осталих места хтели су бежати али кад еу им путови нресечени заустивише се код Фербелина и ту заузегае згодан положај. Прпнц Хомбургаки први је напао, али је био са свим оикољен. ЕурФиргат нохита тамо са евојпм пегаацима у најбржем трку. КурФиргат брзо прегледа положај и на једном брежуљку, који не бегае јога поседнут, намести топове, којима је гађао ненријатеље. КурФИргат поможе прпнцу, али еам дође.у опасност. Шведи бесни навалигае на брежуљак и већ потискоше неке чете. Тада курфиргат похита тамо и сам стаде пред војску, која не имађаше више оФицира. „Куражно", викну он, „ја сам ваш кнез, сада ваш вођа, ја ћу победити или јуначки с вама умрети !" Тада јурнуше Немци јуначки на непријатеља и Врангел се повуче у Фербелин. Ови топови и пртљаг падоше непријатељима у руке. То беше веома знаменита битгса. Она је била прва коју су Брандебуржани од непријатеља добили. Оам Монтекукули заповедио је да се три дана светкује у часг нобеде. Од нљена даде курФиршт две хиљаде кола и небројено стоке осиротелом народу. У Берлину су га дочегсали са највећпм