Просветни гласник

КЛРАКТЕРНЕ СЛИКЕ 113 ОПШТЕ ИСТОгИОЕ

74 7

одушевљењем и тј 7 је благодарио Богу на нобеди, рекавлш и ово : ;; То је била божја воља, што сам учинио". 5. Лудвигова нова прпсвајања Мођу тим храброме кур®иршту није много номогла његова храброст. Кад је прављен мир цар јеморао Шведима оставити све, што су заузели. Француска узе граиство бургундско и тврђаву Ф]1ајбург. Немачки кнежеви нису ни питани, а Фридрих Виљем није се могао више сам противити. Он је морао уступити Шведима Поморанију, којује једва од њих отео. Освојењем неких немачких иокрајина Французи су иостали још грабљивији. они су хтели још вигае. Лудвиг покушаваше да продужи своја освојења на миран начин. Једаи члан парламепта у Мецу казаоје мииистру Луво-у, како би велики краљ справом могао узети целу леву обалу Рајне. Дз^во-а је држао овај говор у ночетку као лакрдију, али кад је мало боље размислио увидео је да је врло уместан. Он саопшти овај предлог краљу, који одобри да се цела лева обала Рајне без борбе ј зме. Ствар је извршена у најбољој иравној ФОрми. Постављене су биле четири комисије које ће извидети, које земље по вест®алском и иимвегском миру шшиадају Французима. Може се мислити шта су радила ова господа у комисији. Она су око 600 вароши, села и замака присајединила своме краљу. Овај заповеди да се сонстзеници тих земаља одмах позову да положе заклетву верности новом војсковођи. Еад они не дођоше онда се објави, да су изгубили право на имовину. Узалуд су они јавио иротестовали. Дудвиг беше тужилац, сведок, судија и извршилац, — све у једној личности. Јест неуљудни Л.уво-а правдао је ову отмицу тнме, што су збачене оне комисије, које су тако решиле. Увређени су се жалили немачком сабору. Али сабор у то време није се могао лако ни састати. На послетку сабор се са-

стаде у Франкфурту, куда и Лудвиг обећа послати своје депутате. Али докле су се тамо немачки посланици борили како ћз по старешинству и достојанству седети, Лудвиг заузе Штразбург и Казалс кључ у Немачку и Италију. Он заповеди да се грађани разоружају а варош да се утврди. Внископ прими краља у цркву са овим речима: „Госиоде, сад донусти да твој слуга у миру умре, јер су очи моје виделе избавитеља." Тако ова варош отета је од немачког царства, а о њој .је цар Еарло V милозао рећи: „Еад би Турци пред Бечом и Французи пред Штразбургом стајали, ја бих ире притекао у помоћ Штразбургу".

6. Турци опса^ују Беч (1683) На скоро је хтео, као што се Лудвиг и надао, и други кључ немачаога царства на Истоку, царска врестоница, Беч иасти. Лудвиг, који је ненрастано радио да оштети немачку, надражио је Турке да ударе на цара Леополда. Од почетка до послетка хтео је он или својим сопственим оружјем или наследним неиријатељима хришћанетва да разруши Немачку. И то је био човек који .је носио титулу „свехришћанеки краљ". Њзгоз тајни план био да се па један иут оснажи и да тада свога сина крунигае за немачког цара. Због тога су његови иосланици ненрестано у Цариграду наваљивали на Султана Мухамеда II, да са царем зарати. Царева сопствона погрегака отзори пропасти стазе и богазе. Ево гата се догодило. Леоиолд је допустио језујигској странци да евангеличку веру у Угарској истреби и да све, који су се држали те вере на све могуће начине киње док их у католицизам не поврате. Немачка војска била је носела земљу и угушивала сваку помисао на буну. Али Угри се нодигоше за своје нраво и један дрзак човек, Емерик Текелија, стави се на чело буне да силу силом сузбије. На скоро се цела