Просветни гласник

798

ДУХ НАСТАВЕ

гнмназија као неку лествицу са, редимо, десет пречага, онда бисмо могли рећи, да наше гимназвје стсје на средини, око пете пречаге, а да ће с последњим новим програмом бити крочиде још на једну пречагу више. То је што се тиче историског развитка њиног. Сад имамо да видимо како се вршида настава и васпитање у њима на овоме ступњу на коме стоји и на овој материји, коју је сад обухватида. Кад погледамо мадо боље у програм, на видимо, да у ниже разреде додазе већином све апстрактнији и Формаднији предмети, а у вишии конкретнији и реаднији ; даље, кад се сетимо, до каких смо резудтата дошди у испитивању духа наставе и васпитања у основној шкоди, и с каком смо спремом и иавпком на механично учење иснратиди децу из основпе шкоде ; још, кад помисдимо, да су и сви учитељи, кодкојих смо пашди онако угкасан механизам у основној шкоди, прошди кроз гимназију, па још п кроз коју вишу шкоду, па се опет нпсу отресди механизма, него га шта впше свп (сем оних који су свршиди Учитељску Шкоду) јако поштују и практикују још и данас; даље, кад видимо, да они, који изиђу из гимназиЈв у живог, већином немају никаке хасне од онога знања што су га у њој добилн, исто онако, као год и они од онога, што га изнесу из основне шкоде, цри свем том, што се ту концентрише и оно знање, што се донесе из основне шкоде; и, на посдетку, кад се сетимо недавнога времена и механизма, у коме смо и ми сами биди у гимназији : онда можемо очекивати, да ћемо и у гимназијама, као и у основним шкодама, наћи механизам ма у којој мери и ма у ком обдику. Но већ та окодност, шго су деца одраслија и развијенија. што је више предмета, ^те није могуће учитн све на памет, што су и предмети подељени међ наставнике тако, да је сваки, више мање, ушао у свој предмет као у науку, и према томе неће ни допустити просто брбљање без разумевања, даје нам права да мисдимо, да нити је могућ, нити ћемо наћи овде механизам у оној мери, у којој смо га нашди у основој шкоди. Ади баш сад наидазимо на највеће тешкоће. Ми овде имамо двојаких извештаја : извештаје директора појединих завода, и извештаје министарских изасданика, и при свем

том теже нам је направити једну општу сдику и прегдед рада у гимназијама но у основним шкодама. Извештаји миннстарских изасданика, због њиног кратког времена и мложине предмета и разреда, твко су кратки и површни, да се из њих скоро ништа не може видети. Они су само говорили о заводу у опште, и ако је који и дотакао наставу саму, он се више ограничио само на неке предмете и најобичније напомене о ономе, што мује, може бити више случајно, пало у очи за оно кратко време, које је он у ком заводу провео. Остављени смо дакле скоро само извештајима ди. ректорским. И док смо код основних школа имали извештаје, где о школскоме раду, предавању и успеху, говоре други људи, овде имамо извештаје, где у неку руку људи сами говоре о своме раду. С тога морамо бити врло смотрени, да ствар не узмемо површније, те да и закључак не изведемо површан и погрешан. И још једна тегоба. Извештаји ови не говоре ништа о начину предавања појединих предмета, већ, највише, ако се каже само по којој је књизи који иредмет предаван, и с каким уснехом. Једном речи, врдо пам јемучно увидети сам дух наставе и васпитања и одатде извести општу карактеристику за сву наставу гимназиску. Ади иам је само с једне стране посао мало одакшан. 1880 године издао је ондашњи министар просвете један распис, по коме су сви заводи средњи имали да ноднесу тачан извештај о свемЈ, и да му одговоре на неке двадесет и три тачке његовога расписа. Та су питања обухватила и поједине предмете и цео живот школнн и скоро све важније из њега. И ако не баш све до ситница, и ако одговори директорски на њих нису извршени, у оној опширности, која би потребна била, те да се јасно види стање наставино и дух њен, опет ће нам она јако користити, и за нас нема бољега пута, но да се држпмо тих извештаја и њинога реда, па да, к томе, додајемо оно, што имамо ван њих. Ми ћемо тако, упоређујући поједине одговоре, и критички вадећи одатде и нримајући оно што је заједничко, доћи до извесних резултата, из којих ћемо моћи извести оно што буде најопштије и најкарактеристичније за цеду наставу утимза-