Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

799

водима. И тако нам је иосао само отежан јако, адн ћено опет бити у ставу да дођемо и овде

гдавном е та, што ћемо, место по предметима, као код основне шкоде, овде нредазити по

до најопштпјих резудтат^ исто онако, као што ономе реду, који Је у распису мипистарском смо дошди до њих у основној настави по изве- и одговорима директорским. штајпма изасданичким. Једина је раздика у | (Наставиће се)

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА од Адександра Бена ГЛАВА ОСМА 0чигледжа ластава (Наставак)

Један обпчан нример очпгледне наставе јесте атмосФера. Она се може сматрати као једна згодна или срећна полазна тачка. Са свим би било неумесно^и неунутно, агсо би се хтело покушавати, да се објасне и изнесу сви природни појави који са атмосФером стоје у свези, њени физичеи , хемијски и геолошки односи (ако бн ово у опште било могуће). Ми бисмо могли у то све само забрљнути, а не бисмо ученике ни чему потпуно научили, а већ да оставимо на страну оно, што би се на тај начин дух ученика доводио у забуну. Најзгодније ће бити, да се атмосФера узме као један нредмет у смислу Јестаственпце. На основу оваког посматрања атмосФеренаправнло би се једно предавање у чисто индивидуалном или конкретном смислу, и ту би се просто изнеле и побројнле особнне или одлике атмосФере исто онако, као и каквог нредмета из Јестаственице. Прво би се почело са положајем и ра_ спрострањености атмос®ере на земљиној површини, и онда би се показало за колико је она у висину раснрострта, њена маса или тежпна, њен гасовит карактер, њена про* видност. За тим би допгло да се говори о њеном саставу, при чему би се морало у две три подесне речи, које су за ученике разумљиве, сноменути и ксеоник, угљеник> вода и т. д. Али, у то се не сме узимати ни једно од оних нитања, која стоје у свези

са постанком саставних делова воде или водене паре, по што би така питања одвела цело предавање другим путем. Највише што се овде може учинити, јесте, да се у кратко напомене, да се количина водене паре у атмосФери мења, и да се водена пара, и ако је већином иначе невидљпва, скупља у маглу и облаке, и да на иослетку из овог облика прелази у кишу, и тако посгаје видљива. Преко овога не сме се ништа даље предузимати, ако се хоће да предавање задржи свој природописни (јестаственички) карактер. Одавде ми после прелазимо врло опрезно, а и у строго обележеним границама, на предавање о угљеној киселини, која се налази у атмосФери, о њеној количини, њеном карактеру (како она у гасовитим стању постаје згоревањем каменог угља, ћумура и дрвета), о њеном значају у погледу храњења биљака. Још би после тога требало сиоменути, али се не упуштати у опширно излагање, незнатније саставне делове атмосшере заједно са испаравањем земљине површине анималним клицама и т. д. Дубље задирање у тајне атмос®ерске, у многобројне каузалне односе, који стоје у свези са њом — за то требају предавања у другом смислу, и морају се оиширније обрадити. Један или два примера објасниће наше мишљење. Примерна (главна) особина атмосФере јесте, то, да је ваздух нешто 93*