Просветни гласник

ШКОЛЕ ЗА ОЕРАЗОВАЉЕ СЛЕГП1Х

813

већ отворена чудеса вештине нисања; иа тај пачин су постале опипљнве мисли за њихове ирсте, и нрсти су постади једна врста виђења. Ади ови несавршени почетци само су сдепоме дали могућност да осеги ону драж, коју дектира за њега има, а нису му могли дати и средства за уживање те дражи од лектире. Мп смо та средства олако нашли ; њихов је прннцип и раније постојао, и ми смо сваки дан увиђали његову важност. Ми смо посматрали, како су па сваком листу, на коме је што год штампано, слова но мало испупчена на нротивној страни, (и то у преокренутом облику), кад се дист загдеда одмах после штампања. Ми дамо те нам се излију така слова, како ће се оно, што се њима оштампа, моћи и очима читати, али и испуичено бити, те да се моа;е свако слово нипањем разликовати. За тнм овдажимо артију на којој с тнм словима први егземпдар папечатамо, на коме су сдова била испупчена, н могла су се нрстима читати. И то је био нрви почетак и посганак бибдиотеке за слепе. По што смо за гим мало по мало употребљавали слова раздичне дебљине (величине) како је кад бидо потребно према развијености нииања код наших ученика, онда смо намислили да се, бар у нрво време наше наставе, ограничимо на ова слова, којима је гдавна садржина овога деда нечатапа. Изгледа нам, да су ова слова подесна, и да ће нх моћи пннањем распознаваги слени, наравно неки лакше а неки теже : нрема Финоћи нинања, према старостн и занимању. Л.ако је разуметп, да сада, пошто је ово номоћно средство већ изнађено, неће битн теже научитн слеиога да чита, пего једног окатога. Од читања онога што је штамиано, до читања писанога, слеп има да учини само још један корак. Ми овде не говоримо о онаким књигама, н онако писаним сдовима, као што окати унотребљују ; јер до данашњег дана није нам никако исиало за руком, да подесимо писање код слепих тако, како ће они мастидом моћи нисати испупчена слова. Ми а у Бему рођена, где и станује. Ослепила је још у 2-гој годшш од напрасног удара (шлога). Она се је поглавито одала музици, и при својој посети у Паризу 178 4 године, била је једна омиљена појава на концерту 8рт4ие1.

смо тај начин иисања код слепих замениди другим, те они сад нишу слова једном гвозденом писаљком, са затубастим врхом, по дебелој артији. Није потребно ни да номињемо, да се слепоме не може писати нешто мастилом, и да треба слова да су једно од другога одвојена а црте дебље, и да се само на једној страни може писати. Ако се овако ради, онда ће слепи моћи чнтати курзивом писано како оно што окати напишу, тако и слеии 1 ). Сем тога, сдени ће моћи раздиковати и ноте за музику, а и све друге Фигуре, само кад им се на онај начин све то наирави, да се може онииати, као што ћемо доцније онширније изложити. 4. ГЛАВА Одговор на пребацаје противу лектире за слепе 1. „Ваша иснупчена штампана сдова без ' сваке сумње лако се покваре, и па скоро их слеп већ впше неможеразликовати нипањем". Сваки познаје Финоћу нипања код оних који се још из детињства тим чулом служе да би њиме заменили оно друго чуло, које им природа није дала. Она глатка површина, на којој ми не нримећујемо нашим оком ни најмање рапавости, и која нашем оку изгдеда као најглађа, за „око" слеиога она има неравнина, које окат није у стању да примети ни оним органом, с којим ноносно и најудаљенија небеска тела у неизмерној васељенн гледа. И сад кад наш ученик нинањем раздикује сдова, која су за око нејасна; кад ои сравњавањем два нредмета примећује њихову разлику у четвртини]једне линије; кад, на послетку, наши ученици читају низ речи, ношто је њихово испупчење уравњеио; чега оида још имамо да се пдашимо због честе употребе, коју ће опи с књигама чинити, сем што ће се оне са свим пскварити, као што бива и код окатих. 2. „Ваше су књиге — велн се даље сувише ведике. Од једне маде књижице, ви правите читаве ведике свеске". Господина Вајсенбурга син у Мапхајму, који је ослепио у 7-мој години, чувен због своје образованости, научио је и да пише. Овај начин писања биће и за њега од велике користи, ако, као што се ми надамо, оп прими ову методу писаша, као што ми нишемо.