Просветни гласник

ШКОЛК ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

мадо стрела с те стране. Суштина и вредност нашег завода, обавешгеност нашег столећа, доброта наших грађана, све то даје нам јамства, да ћемо ми у нашем предузећу имати да осветлимо само оне тешкоће, на које нас паметна и добронамерна критика буде упућивала, којој је задатак да нас потпомогне у започетом раду, а не да нас омета. Надајући се, да ће овако и бити, ми ћемо бити спремни, да свакад одговоримо на сваки прекор, који би се учинио нашем заводу, па било то у погледу методе или средстава, која се употребљују за образовање слепих. Нама е намера, да овде изнесемо верпу слику наше методе на јавност, и да покажемо право гледиште о образовању слепих, те да и осталн свет упозна наш завод. Цељ нашег завода јесте: Да научи слепе читати помоћу књига, које су штампане испупчепим словима, и да пх помоћу тога оспособи за штамиарски иосао, па онда да их научи рачунати, иисати, и да изуче језик, землоиис, историју, математику, музику итд.; Да ове невољнике обучава у вештинама и занатима н. пр. у всзењу златом, у књиговезачком иослу, илетењу, аредењу итд. 1 ). А све ово прво с тога: да би они, који живе у добрим материјалним околностима, имали пријатпог занимања, а друго : да би се сачували од просјачења они, који ннсу у таким срећним приликама, него су сиротни. Јер овима ћемо ми дати средства, помоћу којих ће они моћи живети, па тај начин, што ћемо учинити да ми руке буду за рад способне, и онда ће и њихове и њихових вођа руке бити корисне друштву. — Ето то је дељ нашег завода. 2. ГЛАВА Одговор на пребацаје о општој користи ове установе Сви нам једногласно признају, да смо ми ону прву дељ нашег завода, која се састоји у томе, да слепима доброг стања дамо пријатног занимања, и ностигли; И ако је се с које стране и појавила кака сумња односно тога првог задатка, то је било само у томе, [') У данашњим олепачким школама осим плетења котарица ни један се од побројених заната не ради].

што се сумњало, да ли ћемо ми бити у стању и да остваримо оно што смо казали, те да у заводу спојимо кориспо с пријатним. „Јесте ли ви поставили за цељ вашој настави, да републику наука и вештина населите са научењацима, ироФесорима и вештацима, који би бплп и поред слепила свога у сгању, да у њој заузму угледно место, или бар да могу насвгурно својим радом заслужити све што им треба за живот" ? Нисмо. Ми не тврдимо, да ће и најбољи ц највичнији наш слепац у какој струци моћп конкурисати и са осредњим окатим научењаком или вештаком ; али кад наш слепац може ма шта корисно радити, онда се ми не устежемо, да га јавном доброчинству препоручимо. Па ако слеп не буде у стању да ни својим талентом нити његовом употребом нађе какога извора за свој живот, онда ће, можда, то учинити човечност. Па колико се пута већ до сада из чисте човечности предлагало, да се слепима даје каког рада и занимања, те на тај начин да им се помогне, а опет да се њихово самољубље не увреди ? За сад одговарамо само оволико што се тиче онога^питања о општој користи нашега завода. А наши читаоци моћи ће се уверити из даљег разлагања о овоме предмету, или још много боље самим искуством, у колико и докле је у стању само васпитање да осигура слепду његово издржавање и зараду. з. ГЛАВА 0 лектири за слепе Читањем се памћење лако, брзо и методички образује. То је онај канал, кроз који ми различна знања добијамо. С тога ми морамо обратити највећу пажњу па то, да слепи науче читати, и да се створи једна библиотека за њих. У овом погледу су и раније чињени неки покушаји, али без икака резултата. Неки су учили слепе читати помоћу слова, која су била на плочи издубљена и испупчена'), а други опет помоћу слова, која су била иглом изубадана на дебелој артији 2 ). Тако су им ') Зна се извесно, да је слепац из Ра1зеаих, о коме Дидеро у своме спису о слепима говори, учио свога сииа читати. 2 ) Ми смо нашли тако на картама избодене Р ечи код Нарадисове. Оиа је вештакиша 5>0 год. сгара,