Просветни гласник

811

уче како методу, којом се Хај служи при настави слепнх, тако и сва средства, која он у помоћ узима аа образовање внхово, као и целокупно уређење и део систем образовања, који Хај мисди да изведе код слеиих. На основу оних података о свима побројаним тачкама слепачке школе, које је Академија добила од својих чланова, који су нроучилп Хајев начин и средство како он учи слеие, изда тај научњачки ареопаг један извештај о слепачкој школи. У томе извештају било је напоменуто : да је и до тога времена било појединих усамљених покушаја за образовање слепих, и да је и нре било појединих слепаца, који су изналазили и употребљавали разна наставна средства за изучавање иојединих паука, али, вели се даље у том извевештају, никоме још до сад није испало за руком, да онако системски уреди цео ток образовања код слепих, а да онако вешто 110деси сва средства и методу у настави слених, како би све то природи слеиога одговарало, као што је то Хај учинио. Сем тога Академија у своме извештају изнесе и важност и цељ оваких школа, и препоручи Хајеву слепачку школу као врло корисну и хуманитарну установу. Овака оцена једног научногтела, као што је Академија наука, знатно је припомогла да се идеја о образовању слепих више рашири н боље утврди. Шта више, изгледа, да је овај извештај о првој слепачкој школи имао највећег уплива на цео даљи развитак те установе. Јер ово је било у стању, да створи друкчије уверење о слепачким школама п код оннх, који су још непрестано држали, да је образовање слених у онште само сањарија, која се не да остварити. Свет је сад почео с већим иоверењем гледати на успех Хајеве школе, и услед тога су млоги притекли Хају у помоћ и с материјалним средствима. И само на тај начин, што је код публике био пробуђен пнтерес и саучешће према Хајевом предузећу, могла је се ова школа одржати са свим као приватна установа све до године 1791, кад је нрешла по решењу народне скупштине у државне руке. Сад нам још остаје да впдимо рад Хајев у првој слепачкој школп, и да изнесемо цел> и задатак његове школе, као и целокупног образовања слепих, и да иокажемо како је

он мислио да треба образовати слепе, и помоћу којих се средстава може то и остварити. У исто време с тиме ћемо дознати и то, колику н каку спрему, 110 Хајевом мишљењу, треба слен да изнесе из школе. На две године иошто је Хај почео учити слеие -изда он једно дело о њиховом образовању иод иасловом ^Висиџава о васиитању слсаих". То дело изашло је 178 Ј. годиие, и оно је нрва и најстарија књига ове врсте. Главну садржину тога дела сачињава један одељак иод насловом „ ^асаџава о васиитању слсае деце ", где је Хај изнео све своје ногледе о задатку хлеиачких школа и о умном и стручном образовању сленнх. Ту је он уЈедно и одговор дао свима онима, који још нису моглп да увиде корист н нотребу таких школа, као и онима, коЈима још изгледаше образовање слепих као сумњива или чак и немогућа ствар. Од тога времена, наравно, много се што-шта изменило у појединим стварима, које се тичу овога нредмета, али тек главни нринцини слепачког образовања као и задатак слеиачких школа остао је исти. Те због тога то прво дело о образовању слепих» које Је изашло крајем нрошлога века, поред све своје старости, има још и данас велике вредности за образовање слеиих, поред своје велике историјске вредносги. Н за то ћемо овде изиетп садржину овог другог дела те кратке расираве, која гласи : РАСПРАВА О ВАСПИТАЊУ СДЕПЕ ДВЦЕ 1. глава Дељ овога завода 1 ) Пре него што иочнемо говорити о нашем заводу, нека нам је дозвољено да овде само напоменемо : да смо ми у свако доба готовп не само да одговоримо на сваки пребацај, који би нам се учинио односно ове установе ма с које стране, него смо вољни и да свакога тачно обавестимо о свима појединостима, које има право сваки да захтева од нас. Нремда нема ни једног проналаска, на који се пије дизала дрека зависти и незнања, опет ми ласкамо себп, да се паш заводнебојп ни ') ПЈколе за образоваше слених обичио се и код немаца назнвају заводи те с тога је и овде тај израз уиотребљен.