Просветни гласник

822

О КОМЕТАМА

цајем најграндпознија атмосФерска кретања исте ирироде, али неупоредљиво јача него на земљи. Иошто комете немају ротационо кретање, оне имају окренуту увек једну исту страну сунцу, и то је други начпн загревања који бива. Ту пма двогубе атмосФерске циркулације; активно узаврење (ећиИШоп) производи се снроћу сунца, оно прибира хладан ваздух са свију страна и пза среднне, а контра-пасатп с чоља удаљавају се од врха као да ностоји каква репулзивна сила која долази од сунца дејствујући на спољну поврпшну кометарие атмосФере а која утиче само на спољност. У истини, ту нема никакве репудзивне акције, а одиста дешава се све као да постоји. Тако одбивени, контра-насати превазилазе границу кометарне атмосФере, остављају за павек звезду којој сачињаваху део, удале се безгранично и пзгубе се најзад у простору. VI Ми внше нисмо у добу у коме се вероваше у предсказивања, где астродогнја даваше ресиектоване пресуде и решења и у коме се комете сматраху као весници несрећних догађаја. Човечанство се је нонајлак ослободило античких празноверица и наивног веровања у утицај звезда па његову судбину. Ми ћемо да оставимо на страпу историју тих заборављених погрешака, па ћемо прећи на једну страну достојну наше иажње — да иснитамо научно какав утицај могу имати комете на наш сунчани свет. Могу ли се комете сукобити са земљом ? Очевидно да могу, ношто оне долазе са свију небеснвх тачака, крећу се у свпма равнинама н нролазе но свима просторима од сунца и нас, и ношто су оне, по Кенлеровом казивању, тако многобро.јне као рпбе у мору, и1 ]>гзсез гп оееапо, изгледало би да је наш систем зависан, несигуран, да је судар увек на прагу. Но ми се можемо успокојити. Без сумње сукоб није немогућ ; но ми ћемо видетп колико је он мало вероватан, колико мало имамо да га се бојимо. КометограФИ су проценили број комета којн је, од двадесет векова, нрешао сунчани систем. 11олазе!|И од оних које су се виделе у носледњем веку, дозвољавајући да су оне биле у свима временима тако исто многобројне

и раздељене тако исто по свима сунчаним удаљењима, Араго тврди да је било од двадесет векова до 20 милиона комета између сунца и Нептуна. Та је циФра прегрдна, но не треба мпслитп да су нам оне све грозиле опасношћу ; земља је могла бити потресена само онпм кометама које се приближавају од сунца онако исто као она сама; и такових је било само 578 за двадесет векова; у тако великом интервалу времена било једакле само 578 могуКих сукоба или 29 на један век, што већ успоко.јава. Али да би се један од тих могућих сукоба нроизвео, нужна су два услова који се врло тешко могу остварити : нрво, нужно је да се пут којим путује комета у простору укрсти са земљиним нутем; н тај је нут обележени круг на 40 милиона миља од сунца, а његоиа ширина има само 3,000 миља, комете дакле имају једно широко месго за кружење мимо њега, не сукобив се са њим. Комете од 1680 п 1684 ириблнжиле су се, ирва на 195,000, друга на 340,000 мпља, али ни једпа позната комета није га нравилно пресекла : земљи дакле није никад грознла онасност. Претпостављајући да пут комете одиста пресече земљин нут на једној тачки и даје сукоб могућ, треба још, да би се могао збити, да дођу две звезде тачно у истом моменту на ту једну исту тачку, а тај моменат траје само колпко муња, пошто земља нређе 7 миља у секунду а комета и више. Сукоби ти, као што се впди, нису тако страшни ; Араго је израчунао да су они онако псто сигурни као што је сигурно да ће се извући једна црпа кугла вз џака у коме има 371 милион белих кугала. Био би дакле веома знаменпт догађај кад би се нама то десило; алн на послетку узмимо ту ствар с најгоре стране, дозволимо да тај догз.ђај наступн, онако невероватан као и што је : шта ће нз тога следонати V Један ужасан судар, веле, јер кад се две локомотиве, са њиховом малом брзином од 20 метаранасекунд и скромним теретом од 30 или 40 топа, онако ужаспо сударе п размрскај у, каква ће бити гроза од земљииог судара, која иде 1,500 нута брже и тежи 20 милиона милијарда тона. О томе иредмету напнсано је силестно романа, иацртано је пуно жалосних таблоа; Лаиласов ! је врло знаменит : „Оса и ротационо кретање