Просветни гласник

К Њ И Г Е И КЊИЖЕ ВНИЦИ

827

КЊИГЕ И К Е Овогодишњи губици руске књижевности. И ове је године руска литература нретрпе.га осетне губитке смрћу својпх некодпкпх зас^ужних раднпка. Овде ћемо забедежнти нмена само оиих књижевника, чији су радовп билп познати широј образованој публици и преко гранпца руске царевине. Ирвп је по реду Иван Серг. Аксаков (рођен 31. Марта 1827., умр'о 28. Фебруара ове, 1886., године), чувеии публицист и књнжевник, неуморни борац „словеноФилског" иравца у Руспји, који је цео свој живот био посветио остваривању културне, књижевне и политичке заједнице свих словенских народа. Особито је био значајан његов рад у руском јавном животу, анознато руско „Добротворно словенско друштво" (ВлаготворителБное слаиднское обш,ество) у Москви имало је у њему највреднијег и најодушевљенијег радника. Као пр-едседник тога друштва, као изврстан беседник и одличан новинарски писад, Аксаков је у свима подитичкиах догађајпма последњих 10 годипа (особпто за време ратова српско-турског и руско-турског од 1876. до 1878.) играо у Русији тако видну и веднку улогу, да је не само Русија и све Словенство, него често и цеда Јевропа водпла рачун о значају његовпх речп и о правцу његова рада. Изпевши одмах у почетку свога јавног рада заставу сдовенскога јединства, Аксаков је це • лога живота држао ту заставу високо и бранио је јуначки, не подлежући тешкоћама, на које је наилазио, и гоњењу, којим га је често предусретада сдужбепа Русија. Ово су његови знатнији књижевни (махом новинарски) посдови: 1858. и 1859. уређивао је чувени књижевнп журнад „Русскал Бес4да";1859. поче издавати и подитички дист л ПарусЂ» (Ветрил >), али му одмах на 3. броју даље уређивање би забрањеао. Срећнпјп је био с листом „Денв„ (Дан), који ноче издавати крајем 1860., па га сам обусгави крајем 1865. Трећи његов лист „Москва" био је гоњен и сувише : од 1. Јануара 1867. до 21. Октобра 1868. добпо је од цензуре 9 опомена и 3 обуставе. После друге обуставе поче издавати лист „Москвичђ ", али и њега забранише 18. Априла 1868. У најновнје пак време, г. 1881. Аксаков је био покренуо лист „Русв" (Руснја), који се одржао еајдуже, јер је излазио баш до смрти свога уредника. Руска литература и журналистика претрпила је смрћу Аксанова ненакнадни губитак, а мпсао свесловенске заједнпце изгубила је у њему најбољега и највећега заточнпка. С тога је и разумљива оиа велика жалост и неутешна туга свих редова рускога друштва за умрлим Аксаковим; стогаје и онравдано опо велико иризнање и

'ИЖЕБНИЦИ обилата номоћ, коју царска мндост учини Аксаковљевој породиди. Другп, врло заслужни, ове године умрли руски књижевник био је Иетар Алекс. Аав2>овски (рођен 26. Септембра 4827., умро 27. Јануара ове, 1886., год.), који је својим лингвистичким и литерарно-историским списима не само руску Филодогију обогатио, него чак и нашој, сраској, књизи доста номагао. И ако ученик покојнога И. И. Средњевеког Лавровски више припада првом нараштају рускпх словзписта, јерје његова научна и проФесорска радња почета још г. 1851. Довршивши те године своје образовање , Лавровски је одмах добио катедру словенске Филологије на университету харковском, на којој је радио од 1851. до 1869. Од ове па до 1872. бпоје прва ректор новога университета у Варшави, а од 1873. до 1880. био је ирви „попечптељ" новога просветног округа орепбуршког, од године нак 1880. па до 1885. бно је „нопечитељ" у Одесп, и најпосле; од месеца Маја нр. г. па до смрти био је члан Савега минист. народне просвете. Између многих махом краћих, чланака и расправа његових о језнку и књижевности рускога народа поменућемо његову оиширну докторску дисертацију „Ћирпдо и Методпје" (штами. 1863.).') за тим његов „Сербско-рускоШ словарв® (штамп. у Петрограду 1870.) и други део тога речника „Руско-сербсин словарв" (у Петрограду 1880.). иа и прилог његов у гдасннку српског ученогдруштва" за г. 1860. „о раванпчком манастиру". И ако се поменути Љвровскога речник српског п рускога ј езпка не одликује ни потпуношћу нп савршенством лексикограФске израде, оиет је он могао битп многпма од користн, будући први и до сада још једини посао ове врсте у срнској и руској књижевности. — Из шкоде ноко.јнога Давровског изишли су данас признати руски лингвисти АА. Потебња и М. А. Колосов. Ове године умре и највећи до данас руски драматичар, управо творац данашњег руског позоришта, Алекс. Никол. Островски (родио се 1823. у Москви, а умро 3. Јуна ове, 1886., године на свом добру у костромској губернији). Идући сгоаама сдављених ппсада руских комедија, Грибоједова ч Гогоља, островски је и на руској позорници утврдио нови природи верни („натурални", а по нек има „народнп") правац, којим се данас праведио може ноиосити цела руска леепа књпжевност. За својих готово пуних 40 година (први пут '). „Кнрш.м, н кдкћ ирхкосллкме нроионкдинки V ^лплдни ^х С ллшлнђ, кћ сид/,11 о. с(м:ренемнош нш> нсто()1ен) 1|е[1 ;ошп1,ут. несогллсш гшкду постокоит. ii ^лплдомт." Хлрккокт. 1803.