Просветни гласник

868

калориФнчне зраке сунца да би изједпачила температуру између непосредно осветљених тачака и тачака које остају у нрисенку ; Тиндад се стара да докаже да она спречава преко ноћ зрачење земље и сувише велико

расхлађење. Ето, ми показасмо шта нас чува од камените кише која би нас извесно поубијала, то нам је у исто време и заклон од сунца, огртач којим се огрћемо противу ладноће, н штит противу космичких метака.

БЕЈ1ЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И Ш К 0 Л А М А

Хрватско свеучилиште. — Онога летњега течаја 1 88 5/6. школске године било је уписано у загребачком свеучилишту (Фрање ЈосиФа I) свега 319 слушалана; поименце било је 1.) у Факултету богословском 2 4 редовна и 68 ванредних, спега 92; — 2.) у Факулт. аравословном и државословном 182 ред. и 2 ванр., свега 184; — 3.) у Факултету мудрословном 20 редовних и 5 ванредних, свега 25 слушалаца ; Фармацента (апотекарских слушалаца) било је 8. — (( Строгих испита" за добијање части «доктора права" држано је у правн. факултету за целу 18 8 5| 6. школску годину више но и једне године до сада — 3 1, од кога су броја 2 4 испита положена с успехом, а 7 кандидага су репробовани.

«Хрватски уч:итељски дом». — У главној скупштипи ( ,Савеза учитељских друштава" хрватских, која је овога лега држана у Загребу, донета је одлука: да се, чим средства допусте, почне градити хрватски учитсљски дом, који би служио као материјална и духовна веза свих учитељских друштава у Хрватској и Славонији. Дом би имао бесплатне просторије за писарнице учитељскога савеза, за уредништва листова, које издаје „хрвагски недагошки збор", за библиогеку и читаоницу, за сталну изложбу учнла, дворану за скупшгине и, најпосле, повећи број соба, у којима би ванзагребачки учитељи бесплатно (по нарочитом уређењу) моглн одседати, друштвену ресгорацију, разна спремишта итд. — Као и за сва остала цредузећа у корнст учитељског сталежа, тако је и за ово највећу заслугу својом иницијативом стекао школски надзорник Иван Филииовић, који је заиста погпуно заслужио оно велико одликовање, које му је 2. Септембра о. год. хрватско учигељство свечапим начином изјавило.

Новинарство у Сев. Америци. — Број садашњих новина и повремених списа сваке врсте у Здружепим Државама Сев. Америке износи 14.160, а међу њпма их је 6 60, шго почешо излазити оие, 1886., године. Канада има 679 повременнх сниса. — Влизу 1.200 новииа штамнају се у више него по 5.000 примерака. Иовина религаских излази па 700, од чега готово трећина нада на Њујорк, Филаделфнју, Бостон и Чикаго. — Удружење зубних лекара издаје 18 специја.ших лисгова, глухо пемн имају 19, а Фонографн 9 журнала. Друшгво противу јаких пића има не мање од 129 органа а друштво за прибављање женскињу бирачкога ирава има својих 7 журнала. — Већина северо-америчких новина излазе на енглеском, 6 00 на немачком н само 42-оје па Француском језнку.

Султанова библиотека у Цариграду. Један Енглез, Џ. К. Робннсон усиео јс недавпо да доире у дворане старога Сараја, у којима су царнградски султаии гомилали богатсгва и уметичке предмете. Пошто је разгледао саму благајиицу, излазећи отуда, џрође Робинсон једним кјоском, у коме је смешгена стара сулганска библнотека. То су две до три хиљаде свезака, све самнх рукописа Вели се да и педесет или шесет књига чувене библногекс Иатије Корвнпа (угарског краља) чине један део ове збирке. Свеске (свака је увучена у кожие корице) су поређане у вертикалним стубовима, а не у хоризонталним редовима. У вроме Обнове (ренесацса) ове су књиге биле предмет особите жудње, свих ондашњих хуманиста. Скалигери, Бежбо, Фелнбијенн итд, мишљаху да ће међу њима бити знатаи део библиогеке византиских царева, и збирка свих неиздатих класика грчких и латинских, Али нико у ову књижннцу пије могао допреги, и счмом је Лују XIV моЈба била одбијена. Неки сада мисле да у сулгановој библиотеци нема класичких рукописа, алн ни то тврђење није иоуздано.

Издањс и штампа краљевско-српске државне штампарије

Одговорни уредник Живојин П. СимиЋ