Просветни гласник

8 78

КЛРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

и да се врати у Шведску, беше за гордога човека ужасна помисао. „Како би било", мишљаше он, „кад би судтан хтео да ратује цротпву Русије?" Он уиотреби сву своју снагу на то. У ночетку Ахмед није хтео ни да да чује за то. Ади Карло изради те цар збаци два везира, који су га од рата одвраћали. За ведиког везира наименова Вадкадџи Мехмеда и заповедп му: „Води војску противу Руса!" „Добро", рече Жехмед, „мој мач у једној и краља у другој руци водићу на чеду 200.000 људи у Москву !" Карло је већ зампшљао како ће ући у Москву, али је- то све друкчије бидо. Међу тим цара Петра дочекали су у триумФу у Моекви. У Москву је ушао кроз седам триумФадних капија. Ва њим су доведени не само шведски заробљеници него и сами сдавни Кардови ђенерали. Са остадом нљачком бидаје и размрскана носиљка Карлова, најречитија сдика јуначке ведичине и раздробљене шведске моћи. Петар је са собом довео и своју жену Катарину I иди Катинку. 0 овој сдавној жени рећи ћемо овде само нешто. За њу се прича да је кћи једног литавског сељака, ади то није историјски доказано. Други опет кажу, да је кћи једног грађанина (Петра Бадендика) из Риге, и ово је много вероватније, јер је она 3. Фебруара 1679 крштена у цркви у Риги. Као остављено сироче узе је прота из Маријенбурга у своју кућу, ма да је и сам имао доста деце. Својим радом и прилежањем у домаћпм посдовима, она брзо задоби накдоност свога ноочима. Један шведски драгонерски ОФИцир заљуби се у њу и узе је за жену. Али одмах после свадбе оде он у војну противу Руса. Кад Руси освојише Маријенбург, онда су Катарину одвели као робињу с многим другим становницпма. Она је дата једном ђенералу, који је опет предаде кнезу Менчикову. Кад је цар Петар једном ручао код кнеза и видео Катинку тако му се допаде, да је одмах узе за себе.

Он јој направи пристојно одело, даде јој сдужавку и постара се за њено образовање. Она је тако умела задобити царево иоверење да је најносле узе себи за жену. У овоме рату, с Турцима она га је пратида. Руси уђоше у Моддавију и сиђоше норед реке Прута. На један пут видеше они, да су их онколпле прегрдне гомиле Турака и Татара. Нити су Руси могди наиред нн натраг, нити су опет ималп хране. У једној тродневној битци ведики везир потуче до 40.000 Руса. Петар је видео да се приблпжио час, кад мора с остатком војске умрети од глади или се предати Турцима. Ои написа руском сенату писмо у коме је описао свој положај и јавио му, да без нарочпте божје помоћи нс може ништа очекивати већ смрт иди ропство. Цар беше изгубио сваку кураж. Ади овде му поможе његова Катинка. Она је знала како се турски велпкаши могу дако нотплатити, на с тога посла једног носланика великом везиру а на дар му иосла добру суму новаца и све своје адпђаре. То је помотдо. Очи Мехмедове тако су се засениде од драгог камења, да није више ни видео несрећан иоложај Руса. Он с њпма закључи тако брзо мир да Кардо није био у стању да то спречи. На весг о томе Кардо уседе свога коња, дојури у турскп логор и преклињаше ведиког везира да поквари угдављени мир. „Повери ми", рече он „20'000 твојих војника и ја ти иредајем цара у руке". Ади Мехмед му одговори: „Мир је закључен и он се мора одржати". Беснећи од љутине остави Карло везиров логор без оироштаја п оптужи га код судтана. Судтан га збаци и иротера. После годину дана он умре, ади мир са Русијом не беше нарушен. Нико се није обрадовао пропасти Карловој код Подтаве као Август II. На прву вест о томе објави да не вреди мпр, који је направио с Карлом, врати се у Пољску, протера свогапротивнака Дешчинског