Просветни гласник

886 ДУХ НАСТАВЕ

назијских предмета. Најпосле, хемија се као самостална наука ни у страним класичкгм гимназијама не нредаје, па њу не би требало ни у иас у шмназијама као самосталну науку предавати, већ њено изучавање стручним школама оставити, као што то и други свет чини". Тако исто предлаже се, да би „ваљало предавање космограФије свести иа најмању меру, и у њој разумети, што закон разумева, чисто математичну геограФију...." Исто би тако у физичној геограФији ваљало разумети упутство и вежбање у метеоролошким проматрањима, на обичним метереолошким справама.... „Тако исто ваљало би историју општу из IV разреда са свим укииути, на изучавање историје у том разреду свесги на изучавање историје свога народа". (Доказује за што то). „Најпосле, радц олакшпде и ученика и наставника, било би крајње време — разлаже савет ироФесорски — да се по израђеним напред програмпма школске књиге што пре израде и штампају..." Самојеједан наставник одвојио мишљење, „да се хемија не избацује, него да јој се још шпри обим да", и други, „да се Алгебра изостави, а црактична Геометрија и општа Историја да у нижој гимназији и даље остану", и такође да и Хемија остане. Директор крагујевачке гимназије вели : .Тзацивиших разреда жалили су ми се впше пута, да им Физика највише посла задаје, и да им је најтежа Ово је био узрок, те сам више пута сам, а најпосле и са саветем овластио паставника Фнзике, да ради оно. што сам у трећој тачци казао (т. ј. да изостави). Но, и ако је ово учињено, ђаци нису престали да мн се жале"... 1 ) Даље још вели, да је Немачком језпку сразмерно мало часова дато, те је он „прц иоласку у јскупштииу" уступно један час од свога предмета. „Остале часове моје, вели, узели су наставник Магематике п Физпке". Директор шабачке ниже гимназије одговара : „На тешкоће ниједпог предмета иије било жалаба, а сваки се наставник старао да му предмет буде озбиљаи, те да се не може сматрати пи као тежак ни као лак". Директор ужичке ниже гимназије вели : „Ученицц се нису жалили ни на какве тешкоће предмета". А дирекл ) Да ли ово 11 с посведочава оно, нгго напред рекосмо о овоме иредмету говорећи о Гаиовој ФиЗИЦ11 '?. . .

И ВАСПИТАЊА

тор јагодинске ниже гпмназије каже: „Осим Земљопмса нису се ученици жалили ни на какав други предмет. Ири том деца и не смеду да се жале из бојажљивости да не буду кажњена. Али се тешкоћа предмета не сме мерити по жалбама дечијим. Обрнуто, деца су сматрала рачуннцу и српски језик за најлакше предмете, и ако се зна, да наука о српском језику на данашњем стунњу њенога развитка и рачуница не могу се никако узети за најлакше наставие предмете". То су сви извештаји и свп одговори на ностављено иитање. Па шта видпмо из овога? Видимо да су одговори врло неједнаки и неодрећени. Но ми ћемо опет да их апалпшемо и нодвргнемо критипи, те да видимо шта нам могу казати. Шта смо доЗилп на прво пигање: којн је предмет најтежи ? — Први не вели ништа. Други вели, само неодређено, да »кад се сваком предмету да пристојни п непретерани циклус", и „наставнику у руке добар учебник" и „нужни номоћии материјал" : онда „за неуспех п тежину предмета остаје у главном наставппкова немарност и неумешност". Тре ћи вели: „Осим, може бити Историје свештене и катихизиса, нема ни једног нредмета, којп не бп био тежак за ученике". Дакле сви тешки. Четвртп вели : ,0 тешкоћп нредмета имало би се млого што шта рећи... Ученици и I и II разреда жалили су ми се натешкоћу „Науке Хришћанске". На остале предмете. који су куд и камо тежи, нико се пожалио није«. Пети вели: „Одговор на ову тачку биће изложеп посебице где буду наставници цростраинје извештаје о својим предметима дали", а тамо нема одговора на ово. (Само паставнпк Српског језпка наглашује јаче, да му је тај предмет био тежак, што не значи „најтежи".) Шести не помиње ни један предмет. Седми вели : „Ганова Физика". Осми . „На тешкоће ниједног иредмета није било жалаба, а сваки се наставник старао да му нредмет буде озбиљан, те да се не сматра ни као тежак ни као лак». Девети: »Ученици се нису жалиди ни на какве тешкоће предмета". Десети : „Осим Земљоииса нису сеучеиици жалили ни на какав други предмет. Тако дакле, шесторица не иомињу ни један предмет. Један вели сви, „осим може бити, Историје свештепе н катихизиса". Једап вели,