Просветни гласник

891

о ирактичкој нолитици а још више о религији, да се тиме ствара једна сметња за увођење овога иредмета у ише школе и колегије. Ова се тешкоћа нарочито осећа у Немачкој, где про®есори заузимају одрзђенији иоложај нрема таквим нитањима; а она се опажа у ногледу на срнске като-

лике у (Јп ш-овом колежу. Историја ре®ормације тзшко да може б тгл иотнуна, а да не увреди ни иротестанте нити католике. Исторнја првих столећа хришћанског доба, која би свакога задовољила — таква историја била би за свакога без икакве вредности. (Наставиће се)

ШКОЛЕ 3А 0БРА30БАЊЕ СЛЕПИХ

(Наставак)

У овој малој брошарици Хај нам је изнео са свим верну и целокуппу слику његове ирве школе за образовање слепих. Из ње ми са свим једно видимо, како он схваћа целокупно образовање слепах, и шта ови, по његовом мишљењу, треба и могу да уче. Он нам ту показује и наставна средства за сваки поједипп наставни предмет, иа уз то износи, и

средства за сваки предмет удеситн. То је само један део од онога, што елеаакча гикола треба да да својим слеиим ученицима, а други је, исто тако важан, стручна сарем.а, коју такође мора дати сама школа свако.че слеицу. Слеа треба, поредоиштег образовања, да научи и користан иосао, којпм ће се у жнвоту занимати и од тогаживети. На гај начип

ако у врло скученим наиоменама, како се слепачка ће школа претворити слепога прос-

коЈе наставно средство прави, и у колико оно тачнијем нојнмању „очигледнијем" представљању појединих Факата из разних наука помаже. Нема сумње, да би он сва ова питања боље п јасније обрадио, да је његовој расправи био задатак само то, да покаже како и шта слепи уче, и кака се средства унотребљују за њихову наставу. Као што се нз целе његове брошпре о овоме предмегу види, њему је главни зададак био, да у пајкраћнм цртама покаже, да су слепи са свим снособни за образовање, и да могућност и потребу тога докаже, те на тај начнн да обавести свет о овој установи, и да одговори на многобројне прекоре и сумњичења односно користи слепачких школа, као п онпма, који су подизали свој глас И доказивали, да слепи у онште нпсу способпи за образовање. Али, и поред тога, главпн задатак н цељ слепачких школа и целог образовања слепих Хај је са свим јасно обележио у овој расправи. Школа слеиачка, по његовоммишљењу, треба ирво да да слеиом ученику оиште образовање. За то ће слепи упознати се са својом околином, изучити: Земљоппс, Историју, Аритметику, Математнку, језик и све остале нредмете у оном обпму, колпко је то потребпо за опште образовање. А да би они ово могли посгићи, морају се нрема слепнлу н паставна

јака у ваљаног радника, н корисног члана у друштву, а то Ке бити корисно како за саме слепе, којн ће ностати свеснији развнјепији, н који ће се образовањем ослободити пређашњег униженог ноложаја, тако и за друштво, које ће сад, место иређашњих нсобразованих и неироизводних чланова, добити свесне и ироизводне чланове. У овоме је иравцу и Хај радио у својој школи. Његови ученици уче поред читања и пнсања и све остале предмете, који спадају у опште образовање, наравно у оном обиму, у колико је за овако образовање потребно ; алп сем тога, они уче још и штампарски посао и књиговезачки посао, па онда ужарски занат, и још неке друге, а женске : шпвење, плетење, чипкање итд. Поред тога његови слепи учепнци уче и музику, али не рад тога, да је они носле унотребе као једно средство, с којим би се могао иросјачки занат терати у пеприметнијем облику, него с тога, да би и слеии имали пријатне и лепе забаве, и да бн музика послужила као згодно средство за нромену и одмор у раду. У осталом и Хај дозвољава да се музика може употребити п као стручна сарема за слеие, али не за све, него само за опе, који имају великог тааеита за њу, те се могу усавршити и битн као добри вештацп. Сем тога Хај сматра, да слепи могу