Просветни гласник

8 9 2 школе за

бити н учитељи, својих другова, а у неколико ио његовом мишљењу, елепи могу тај посао отправљати и код окатих, п због тога им се и тај посао може дати као стручна спрема. Његов арви слеаи ученик, онај исти младиК од 17 година, кога је он исарсд цркве као аросјака узео и једва ариволео да код њсга учи — доцније је постао учитељ у слепачкој школн код њега. То је, као што смо из Хајеве раснраве о образовању слепих могли видети, главно, што сленачка школа треба да да својпм ученицима. И по себи се разуме, да је се за читав век од када ностоје слепачке школе, и од кад је Хај ову броширу писао мпого изменило у настави слепих, као и код окатих. Због тога ћемо и овде наћн многих ситнијих ствари, које данас не бн биле у сгању да издрже критику : а нарочито ово важи за наставиа средства у многим иредметима, која су данас много боље усавршена, а и многа нова нзнађена, за која се у оно доба није знало. Ми се у ове ноједииости нећемо упуштати ; јер доциије ћемо видети шта и како С1епи уче у данашње доба, као и то каква је и коликаје њихова иителектуална и стручна спрема, коју им школа даје сада, и какви се резултати постижу образовањем слепих у опште; и онда ће се лако нриметити разлика лзмеђу ирве слепачке школе прошлога века н данашње. Али још овде треба да знамо, да ће нас при сравњавању нрве и данашње слепачке школе, много више изненадити и задивити свестрапост и дубина ногледа,с каком је Хај ову усганову схватио, него напредак стогодишњег рада његових последника па овоме пољу. Јер, кад не узмемо у обзир веће савршенство п већу обилатост насгавних средсгава у данашњој слепачкој школи и неке ситније недагошке омашке које код Хаја видимо — као нгго је на ир, коју Хај као „човек свога времена" чипи иолажући тако много на само читање код слепих и падајући се, да ће оно бити једно од најмоћпијих средстава за образовање слепих и за изучавање свију предмета — опда оиа разлика између првог и данашњег образовања слепих неличи мпого на 190 годпаа. или бар ие нзнеиађује нас ни у ком ногледу. Ле треба пи сномињати, да је Хај овом својом расправом миого ириномогао, да свет

1 ,Е СЛЕПИХ

добије тачнију и вернпју слику слепачких школа, и да се боље обавести о раду и цељи те установе , о којој се нре није ништа знало, те нико није могао ни зпаги шта могу да уче слепи и какве користи онп могу да имају од све те њихове науке. Истина, нп ова распраиа, иа ни многи јавни испити које је Хај чинпо са својпм слеппм ученицима, нису били у стању да свакога иридобију за слепачке школе, и да свакога увере о њиној користи и потреби како за друштво тако п за слепе, Али ипак, број тпх необавештених противника био је сваким даном све незнатнији и мањи,.а напротив број ревносних поборника за слепачке школе и образовање слепих све већи. Важност ове установе сваким је даном расла, н идеја о образовању слеиих све се впше и даље ширила кроз све друштвене слојеве. Јер у колико је Хај даље ишао п напред.овао у настави са својим слепим ученицима у толико је могао и све веће резултате слепачког образовања да пзнесе и покаже публици. На тај начин, он је једино успесима, којеје посгигао образовањем слепих, нридобпо многе добротворе, који су му свима средствима иомагали, дасвоју школу одржи и да продужи школовање слеп,1х. И због тога је. као што смо напоменули, и било могуће Хају, да све трошкове нодмирује, како за пздржавање својих ученика, тако и за наставу све до онога времена, док није та установа ухватила корена,и док на нослетку та идеја није прожмала све слојеве у дру шгву тако да је ово признало за своју моралну дужност да се стара о образовању слеиих, и примило на себе даље старање о Хајевој школи и у опште бригу о слепима. Већ смо казали, да је решењем народне скупштине, 1771 године, Хајева школа нрешла у државне руке. Сад је Хај и даље остао директор те школе, а држава се старала како о издржавању слених ученика, тако и о ио■Јребном нерсоналу за наставу, занате и послугу. Како директор, тако и остали персонал добијалп су нлату од државе, и у опште држава је цео трошак те школе подмирпвала. Тпм је учињеп велики нанредак за образовање слепих; јер до сад је оно било као нриватпа ствар ноједииих добротвора, који су из сажаљења хтели да помогну слепима и да их образовањем истргну из незнања и