Просветни гласник

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШКОЛА У УГАРСКОЈ

895

олет свакој очупатн њен лрви карактер, то бн био врдо тежак посао и за људе, који су до најмањих ситница унознати са целокупним током образовања слених, и према томе је са свим природно, да је ово била немогућна ствар за оне, који још нису познавали ни праву цељ ни значај сленачких школа. И кад ово последње узмемо у обзир, онда ће нам бити са свим разумљиво , за што је ова мешавина могла штетно да утиче и на оно асилско одељење у коме су одрасли слепи, који су се дотле занимали прерађивањем дувана и израђивањем чохе у радионицама,које су биле у свезп са школом. Тада ће нам бити јасно и то, за што је овом мешавином могао нређашњи асил да се претвори у једну установу, којој се није знало крсна имена, у једну установу за слепе, која је изгледала да нема никаква одређена задатка ни цељи. У оваком положају остала је прва слепачка школа, сие до 1816 годнне. Школско је одељење, истина, непрестано постојало и у асилу, али то је била шкода само по имену; јер о образовању слепих нат је се ко ту бринуо, нити је било спремних људи, који би могли тај носао отправљати у оном духу, у комеје Хај нодразумевао образовање слепих. Школски је рад, као што је већ поменуто, био са свим занемарен, и о иравој сленачкој школи није се могло ни говорити, од онога дана, од кад је ова установа сасгављена са асилом. Да су се штехне последице од онога спајања могле оназити одмах, и да је сваки лако могао увидети, да је овим уништена једна од најхуманитарпијих па и најкориснијих установа нрошлога века — то се и по себи разуме. Али, кад узмемо у обзир ондашње политичко стање у Француској и неирестане

борбе и ратове које је ова земља у оно доба водила, онда је са свим разумљиво и јасно за што се дозволило, да слеиачка школа заиадне у оваки полажај, као и то за што је ова установа нрекинула ској живот све до 1816 године. Као и свуда и свакад, тако и у Француској, кад је настунило мирније време, онда се ночела већа нажња обраћати на унутрашњи развитак земље, и на све установе којима се тај развитак иомаже. Услед тога су настунили срећнији дани и за слепачку школу, чим су прекинути они дуготрајни ратови. Наредбом Лудвика XVIII сленачка је школа (унраво рећи одељење у коме су били млађи слепци) 1816 године одвојена од асила, и смештена у засебну зграду са својом, засебном, управом. Сад се ноставе и нове наставне снаге, којима је први задатак био, да изведу ту школу пз оне зануштености, у којој је била у асилу, и да иродуже образовање слеиих у оном духу, како је Хај то радио. Садјенаравно требало по ново многе тешкоће савлађиватм, које су још у почетку нрвог Хајевог рада биле отклоњене, али неумешним радом и запуштеношћу у асилу опет створене. И књиге, и многа наставна средства на и сам дух и карактер ђачки,— све је то било у асилу занемарено и све то требало је по ново стварати. Иа и норед тнх тешкоћа ова је школа у брзо повратила свој изгубљени значај, и постала у нотпуном смислу установа која слеиога храни и издржава само за то, да би га могла образовати и тако начинити свесним и корисним чланом друштва. На тај начпн је Хај доживео, да се по ново роди она установа, за коју је он, норед великог труда н необичне заузимљивости, још и огромне материјалне жртве поднео. ће се)

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШКОЛА 7 УГАРСКОЈ доба Марије Теревжје од 1740—1780. II и ше Петар Десиошов н/1 (Наетавак) Малих граматикалних школа бнло је у то захтевима није тражило много. Онштина се доба на више места. Оне бејаху већином при- постарала да нађе способна човека. који ће ватни зазоди, а за то се према тадашњим | иријављену децу моћи настављати у латин105 *