Просветни гласник

896

ском Језику, па Је с њим склопило уговор, и он је одмах наставу иредузео. Концесија власти није била нужна. Из записника Сомборске црквене опшгине види се, да је таква латинска школа ностојала у Сомбору од 1745—1768 а можда и доцније. У наведеном времену био је онде латински учитељ један Фратор из тамошњег францишканског манастира. а после њега је дошао на то звање један лутеран, по имену Иавле. Код њих су деца свршанала четири граматикалне класе, на су иосле у пету од лазила у најближе гимназије, у Сегедин или Печуј.') Таквих малих латинских школа било је и по другим већим местима српским. У исто доба ностојале су но местима где су становалп еиископи, такозване дијецезанске школе, у којима се спремаху клирици. У тим школама држана су предавања из славенске граматике, катихизиса и других верозаконских предмета, а учило се и црквено нојање. Таква је школа постојала у Карловцама увек, а биће да је бпла и у Новом Саду непрекидно. Такву школу налазимо чак у горњо-Карловачкој дијецези, Установио ју је тадашњи владика а доцније митронолит Павле Ненадовић 1744. у Плашком. На њено издржагање морале су онштине по могућству нрилагати годишњи прилог од 3, 6 —8 Форинти. Ненадовнћев наследник, владика Јакшић забаталио је ту школу, али је ипак и даље редовно прикупљао те прилоге школске, због чега је на сабор од 1769. дошла тужба на номенутог владику. Народ је тужио свога владику због тога што-из школских приносака његових није никако плаћао учитеље, већ је наставу поверавао свештеницима из места, а често и таквим младићима који су и сами једпа умели славенски да читају и иишу 2 ). Држимо да су и но другим резиденцијама епископским постојале школе за сирему свештеника но једва се може и мислити, да ту тражимо какав заједнички (општи) план. У свакој школи учило се оно што је дотични енископ држао да је довољно за будућег свештеника, а иошто ни епископп нису стајали на пстом стунњу орразовања, то се \ једним школама учило много више, а у ') Вукићеви1> II. Ђ. ,,Прли изиештај". стр. ИО. 2 ) \ ашсек ^евсћјсћ^е Јег ппШ&г&гепге 1. 581.

неким се задовољавало и с наЈмањим знањем. Било је епискоиа који су се задовољавали врло смерном квалиФикацијом свештеЈичких каидидада, тражећи од њих да знају славенски читати п писати, да знају појати у цркви п да им је нознат црквени обред. Све то знање прибанљали су будућп свештеници у основној школи, код бољих учитеља или свешгенпка, или у манастиру. По Бачкој, Банату, Срему и у Вудимској дијецези налазило се и таквцх свештеиика, који су били боље образовани, свршивши више школе у Новом Саду и Карлоицима, или свршивши гимназиЈу у коме римокатоличком колегиуму или протестантском лицеју. Као врло учени свештеиици важили су они, који св1»шише духовну академију кијевску. Такви су обччно били иротонопи или протопопски намесници. Народ је увиђао да му свештенство нотребује вишег образовања, те је на конгресу од 1769. године тражио, да се за образовање свештеиства установе ио свим днјецезама клирикалие школе и влада се овој жељи народиој одазвала одредивши у једном §. ирвога регуламента илпрскога, да се по свима днјецезама такве школе подигну и да се на нлату учитеља тих школа издаје годишње ио 400 Фор. из школскога Фонда Карловачког, но ношто приход школског Фонда није толики, да се цроФесори свик тих школа отуда плаћати могу, то се обећавала из царске касе номоћ дотле, док се школски фонд толико не умножи, да се из њега могу намиривати сви трошковп тнх школа 1 ). Но крај свега тога што се и на синоднма од 1774. ц 1776. године много расправљало о подизању и устројству тих по плану удешеппх клирикалннх школа, оне еису ступиле у живот у овом нериоду времена. У другом илирском регуламенту од 1777. одређени су конзисторпјални исиити у 37. §., да контролишу способност свештеничких кандидата. По томе §. имао је сваки онај, који је хтео да се зађакони, да запопи ие само сведоџбе о својим цредходним студијама, но је крај тога имао и да се подвргне нспиту конзисторијалном, који је имао да пресуди, јели дотични каидидат достојан да буде рукоположен' 2 ). Овим су се дијецезапима и кон') Др. Милош Рајић, народни фондопи . сгр. ;6. 2 ) 1|исса РоПИзсћег Сос1ех, луЈеи 1780., где ,е у III. књизи у изводу саопштев овај други регуламенат-