Просветни гласник

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШКОЛД У УГАРСКОЈ

899

управника и оФицпра, који су развитку школа сриских чишми најгрђе сметње. У иедесетим годинама још смерало се у вдадиним круговима, да се за српску омладину иодигну државне ниже и више шкоде. Преддог је потицио од гроФа Кодера (доцнијега иредседника илир. деиутације); но пошго је Кодер по свој нрилици на то смерао, да те шкоде и семинарије дођу у руке кдира римског, то га Бартенштајн одбија као не цедисходан, препоручујући да се у тпм шкодама настава преда у руке правосдавних. Но кад се већ преддог Кодеров морао одбацити, онда је и нодизање тих школа пало 1 ). Има писаца којн хоћеСрбима да пребаце е нису имади воље да се одају на наукеОво се само по себи побија, Срби су пмади и у прошдоме веку сразмерно ведики број интелигенције, а да су имали својих школа био би тај број још и већи. Зна се да оне Србе који су свршавали науке, нису иримади ии у каква. звања; онп су били искљученп из политичке управе и из судства; у школама не могаху добити катедру, јер су све шкоде-биде верозаконске (катодичке иди протестанске, а своје више школе нису смели да нодижу). Шта је дакле остало онима који су свршпли науке ? Или да иду у чин свештенички, или да ностану војници. Међу свештеницима и калуђерима пх је било доста паучених а исто тако и у војничком сталежу налазимо тодико виших штабних ОФицира, који су стекли лепо име у ратној историји аустрпјској. А да су им допустили у том стодећу да подпжу своје више школе, нема сумње да би ту било и врсвих проФесора и научењака, као што су касније у административн ој унрави и јуриснруденцији многи српскп синови показали особитп таленат и способност. Посматрајући културно стање оних народа са којима су Срби жавели, кућа до куће, видећемо, да су их све премашали. Романи у Банату, стајалп су у свему иза Срба. То се исто може рећи и за прости народ (пук) хрватски. Срби католичке вере у Славонији, Бачкој и Барањи (Шокци и Буњевци) неимађаху скоро никаквих својих шкода. У канитедима њихових манастира постојало је

до 1770. годипе неколпко школа, као семиништа за римску пропаганду, но маса народа зар је отуда имала какве користи ? Док су н. п. под митрополитом Ненадовићем у целом Срему и оном делу Славоније, што спада под архпдијетхезу у сваком месту нодигнуте маде српске школе још 1750—2. годпне, отвара се у Славонији прва основна каголичка школа у Кутијеву 1753. године. Језујите су после тога иодигле још неколико гаквих школа; 1 ) али то шго је Ненадовлћ у својој еиархијп ностигао, они никада постиглн аису. Па и учитељи српски, нису били лошији од сувремених колега својих друге вероисповести. У једној сувременој крптици аустријских пемачких школа, читамо н. п. ово: ,већина наших (немачких) школских и кућевних учитеља једва да и сама зна читати и иисати, а о иравилима граматичким нема ни појма. Они уче децу без метода без икаквих правила као што се обучавају напагаји да говоре, а канарице да невају" 2 ). Без сумње је, да је било и српских таквих учитеља, но чим се нашло људи који су почеди показивати бољи начин учења, новрведи су српски учитељи и учитељски кандидати онамо, да се науче ономе што је боље.. н ХедФерт ставља тадашње српске школе у Банату у ред тадашњих најбољих аустријскпх школа. А да је вдада хтеда да посдуша глас народа, па да је на захтев његов дозволида му, да слободно нодиже сиоје школе, нема сумње, да би крајем ове периоде било и више народних школа и да би ове биле још боље уређене, но што их је влада у своме плану за нормалпе школе у ред довела била. Но остављајући све незгоде па страну ипак се прпзнати мора, да је у овом периоду времена учињено ао шкодство српско у Угарској врло много, а за највећи добитак сматрати се може то, што се дошдо до сталних школских уредаба и што је у директорима постављена власт, која је о школама непрестано бригу водила. Ј ) Воћгег. »Уегзисћ пћег сИе а1ау. Ве\тоћпег и т. д. II. 32. 2 ) Ггеие §е<1апкоп пћег 08(;егге1сћ18сће 1Иега1;иг ипс1 ЕтпсМип^ с1ег погта1бсћи1е. РгапкЉг!; ип(1 1_1е1р2]2 1775. стр. 12.

(Наставиће се)