Просветни гласник

ВАС ПИТЛЊЕ И ПОЉСКА ПРИВРЕДА

901

који треба да својим ученицвма непосредео користи, но који треба и да их васиита. Сваки предмет поред знања треба и да васпитава. Ово вреди у опште за наставне предмете основне школе, па разуме се и за нољску привреду. Могдо се само сумњати у то да ди је иољска привреда кадра и да васпитавај: неће ли они ученици који у вишој основној шкоди половину свега свога времепа треба да жртвују пољопривредном раду, огрубити. Могло се још сумњати да није законодавац омашпо циљ основне школе, кад је пољској привреди дао онолико места. Све те зебње мислим да немају основе. Бољска привреда као наставни предмет и рад у пољу и у шуми не само да неће нанети никакве штете васпнтној страви основне школе, но шта више може бити од користи баш по само васпитање. Ово што горе у начелу рекох, то има нарочите вредности за наше прилвке. У основној школи запада ручни рад добио је већ право грађанства. Тамо су у велпко ночели радитн у основној школи различне лакше нослове, као дрворез, калуповање и др. лакше занате. Цнљ оваквом распореду лежи у томе што је врховна школска унрава вољна да навикне децу пз малена ручноме раду и да даје прилике деци за разнолико занимање. Седећн у школској клуни по 6 — 8 сати дневпо, деца закржљају, многа већ у то доба погрбе леђа. Да би се дакле очувало дечнје здравље н да би им се дала прилнка за рад заведено је и занатско вежбање у основним школама. То је била у неко доба и у нас. популарна мнсао, но она није нашла одзива у законодавству. Тек закон од 1882. допушта ручни рад у основној школи и то у облику пољонривреднога рада. Такав рад користиће ученпцима у многоме. Радећи у пољу и у шуми ученици ће не само очувати своје здравље, него ће врло много унанредити своје тело. Они ће бити снажнији н развијенијн од својих другова које судба буде осудила на вечиту чамотињу у школским клупама. Поредтога у њих ће бити вазда више добре воље за рад. Навпкнути из малена да раде п да виде ресултате свога рада, онн ће и у доцније доба штовати рад свој. Такви ученици биће не само књигознадци но и ваљани радници радници који ће уметн и хтети да раде, а

они ће и туђ рад поштовати. А зар овој земљи треба што друго до озбиљних и свесних радника? Зар се неће и опште стање одмах на боље окренуги кад имаднемо више озбиљних радника, који свој посао добро разумеју, који свој рад воле и њвме се баве не само радв тога тек да што раде, но га раде с вољом и љубазп. Ни једна држава и ни једно друштво нвје нронало с добрих и честитих радника. Ако дакле с овога гдедишта погледамо на пољску привреду као наставни < предмет основне школе, тек тада знаћемо јој оценити сву важност и одредити место међу осталим предметима. За насћебити нољска привреда корисна у основној школи још и с тога што ће народу дати доказа да школа може и да користи. До сад су милијуни трошенн на основну школу и слабо је ко од ње видео непосредне користи. Пољска црнвреда номоћи ће н у томе одржању и унапређењу основне шкоде. Нема дакле сумње да ће нољска привреда благодетно утицати на целокунну наставу и васпнтање у основној школи. Овако као што рекох мора се гледати на ства.р с начелнога гледишта. Али примена ? Како ће бити у нрактицв опо што у теорији нађосмо да је добро ? Све зашси од учитеља коме се новери предавање пољске иривреде. Задуду ће бити све лепоте природе, залуду ће бити сви идеали којп станују у пољу и у шуми, ако нема ко да их деци покаже. Није свако кадар све да види, у опште виђење није лака ствар. Проведите обична човека, који се у сликарству не разуме, кроз најлепшу галерију слика, па ћете се изненадити кад вам он по излазу нз галерије каже како је видео лепе слике — шарене, но за њ су биле све слике једнаке. Треба и за виђење вештине и знања. Счаки посао хоће мајстора. Такојеи у пољској привреди. И она хоће мајстора. А како је пољопривредни рад врдо разнолик, то н мајстор тога рада треба да је вештак па да може другога научити. Без поговора мора се признати да се пољска привреда може у основној школи нредавати као васнитпи предмет. Велпм може да се аредаје. Друго је питање хоће ли се 106